Predaja dokumenata


‘Ivanel’, 05.05.2016. Beograd

Nakon 6 meseci aktivnog individualnog učenja jezika, danas u 10:20 sati sam pozvao beogradski konzulat da zakažem termin za predaju i zakazao.
8-9 sekundi nakon uspostave veze je prošlo, javila se gospodja i nakon obostranih pozdrava i iznesenih razloga s moje strane (zašto zovem) me relativno brzo, dobro ispitala sve što je zanimalo za nešto manje od 6 minuta koliko je trajao razgovor-pogledao na telefonu.
Pitanja su bila: Ko me je učio madjarski (mesto odakle zovem nameće to pitanje), zatim koje godine sam rodjen (zanimala je samo godina, jer dok sam se nadovezao na mesec, već me je pitala za adresu stanovanja, rekla u redu samo godina dalje adresa? ali uspeo sam da razumem, zatim telefon, oba, i fiksni i mobilni. Bračno stanje, pitala me: Sa ženom živite?, uspeo i to da odgovorim bez odugovlačenja, onda mije rekla datum glasno i jasno hármadik Oktobér, délután, három óra. Zatim me pitala da li znam koja su dokumenta potrebna, pa me pitala odakle je predak na koga se pozivam, mesto gde je rodjen, a zatim navela šta sve treba da ponesem od dokumentacije bla bla honosítasi, képek, anyakönyvek stb i pitala jesam razumeo, potom ponovila datim i vreme još jednom i nadovezala još pitanjem po čijoj grani, po čijoj liniji tražim … lepo se zahvalila kao i ja.. i to bi bilo to u sitna crevca što se kaže. Neko reče da neće biti problema ako imaš osnovu i s tim se slažem, tačno je da brzo priča, ne znam šta i kako bi mogao da mi pomogne neko pored mene i da sam ga imao jer napadno postavlja pitanja a taj neko bi se verovatno i čuo s druge strane linije.
Ovo je prvi put da s nekim uživo razgovaram na madjarskom, dobro sam prošao ali je profesor pametna i neizbežna opcija pa ću i ja bataliti da se tvrdoglavim i uzeću skype predavanja. Drago mi je ako sam bilo kom pomogao pozz 🙂


‘pj harvey’,  22.04.2016. Beograd

Cekam ispred i javljam se 5 min.ranije.Ulazim unutra u cekaonicu i gospodja se javlja na srpskom i kaze da sacekam malo posto ima stranku unutra.Posle 5.6 min.ulazim,predstavljam se…kaze da sednem…i krece ” resetanje”…pitanja su bila krajnje laka: odakle dolazim, gde zivim,sta radim,koliko i gde,sa kim zivim,pitala je dalje za brata,kako se zove i gde radi…za pretka,ime prezime,gde je rodjen…koliko dugo ucim madj.i gde,kako se zove profesorica sa kojom ucim…da li u porodici neko prica madjarski…posle je sela za komp.unosila je podatke ( nije tada nista pitala)…da,i pitala je jos da li imam kopiju l.karte….posle toga je donela papir na kom se potpisuje ( tri komada,od koga jedan uzimam ja) i samo da proverim da li su podaci dobri i da se potpisem i to je to….:-)…Imao sam samo mali problemcic,a to je na dokumentima gde se pise ( mislim da je bilo na prvoj strani honositasi pod brojem 4) nisam upisao pretka ( dedapa) i samo je rekla da dopisem,i to je to.K
aze da se ceka 6-7 mes.ali po iskustvu drugih ljudi i malo duze…da nastavim da ucim sa jezikom…viszlat- viszlat i napolje :-)…srecno svima koji uce i pokusavaju i dalje posle odbijenic(a)e.


‘Markos’, 22.04.2016. Beograd

Pozdrav saborci,

Danasnje iskustvo sa razgovora prilikom predaje papira u Beogradu..

Zasto ste dosli?
Sa kim zivite?
Ko cisti po kuci?
Ko kuva?
Sta ste doneli od dokumenata?
Ozenjeni? Imate li dece?
Koliko godina imate?
Na kog pretka se pozivate?
Odakle je Vas predak?
Sa kim ucite madjarski?
Potpis ovde molim Vas..
Potpis ovde molim Vas..
Zaposleni su Vam roditelji?
Obajsnite zanimanje Vase majke?
Gde zivite i sa kim?
Da li Vam brat radi?
Cime se bavite? Od kada? Sta ste radili pre tog posla?
Trenirate li? Kojim sportom se bavite? Zasto ste prestali da se bavite tim sportom?
Kako se zove Vas ucitelj?
Sada sam unela Vase podatke u kompjuter, molim Vas sacekajte da potipisete dokument o predaji Vasih papira nama u 3 primerka..
Hvala Vam, gotovi smo, obavesticemo Vas u roku od oko 6 meseci. Viszlat.

E sad, problem kod mene je bio sledeci..
Razgovor je trajao 15 minuta, sto ne znam da li je dobro ili lose 🙂 ali toliko sam bio napucan losim informacijama u kojima se navodi da ti traze da das krv i uzorak stolice na tom intervjuu i da te resetaju pitanjima i podpitanjima, da sam bio pod velikim stresom i da jednostavno nisam ocekivao toliku ljubaznost od zene koja me je primila, i da sam njenu preveliku ljubaznost smatrao neformalnoscu. Samim tim njenim postupkom me je izbacila iz takta i prvih minut kao da mi je bio zavezan jezik toliko da nisam mogao da verujem sta me pita, tako da nisam ni odgovarao na pitanja nego mislio u sebi “ne mogu da verujem ovo znam, ne mogu da verujem ovo znam..”. Samim tim sam u pocetku ostavio los utisak, ali mislim da sam na kraju dobro porsao, jer su mi dokumenta uzeta. Trema je odradila svoje i ja sam se zbunio na osnovnim pitanjima kao sto je “MI A NEVE?” ili kada trebam reci “elnezest, megismetelne a masik modon?”..i ako sam citao Atilu Jozefa i mogu dosta da pricam o tom piscu, a da ne pricam da mogu da pricam o sebi i porodici ili o madjarskoj kulturi i istoriji..(recimo da znam madjarski na jakom a2 nivou) kao sto rekoh trema je ucinila svoje i krivo mi je sto nisam pokazao ni 20% od svog punog potencijala..
Zato molim sve buduce kolege saborce da se ne cimaju mnogo, nece vam nista tamo raditi, lezerno ce vas pitati neka prosta pitanja i mozda poneko teze (ali ce vam rado cak i gestikulacijom delova tela objasniti ako ne razumete).
Sto se mene tice sada mi ostaje samo cekanje na odgovor, a ostale molim da ne prenapucavaju pricu sto se Beograda tice..


‘Bane_PA’, 19.04.2016. Beograd

Bio sam juce sa ženom da predam papire za drzavljanstvo.
Sluzbenica nas primila i ispitivala me.
Pitala je sve standardno. Ko si,sta radis,zasto ste dosli,sa kime pricam madjarski,za dete me pitala samo koliko godina ima…nista specijalno.
Posle je popunjavala i pitala da li je hladno. 20min i to je to.
Bitno da nema cutanja jer ako ti postavi tako prosto pitanje a tebi treba minut da odgovoris onda stvarno jos niste spremni. Inace je jako kulturna i nasmejana.
A kad izadjete napolje…super osecaj


‘Grujica91’ 24.02.2016. Beograd

Predao sam danas zahtev za državljanstvo u ambasadi u Beogradu. Došao sam malo ranije pred ambasadu i službenica je izašla ranije i pozvala me da udjem, dok smo išli do kancelarije pitala me odakle dolazim, kad smo ušli u kancelariju rekla mi da okačim jaknu na čiviluk i da zauzmem mesto. Pitala me je o porodici, od kad i gde učim jezik, sa kime ga pričam, da li još neko u porodici priča madjarski, o fakultetu, da li radim, pitala me je, pošto sam joj rekao da mi je otac umro prošle godine, od čega je bio bolestan, i dok je pregledala papire i kucala podatke u kompjuter pitala me je da li mi je hladno (Fazik ?), na šta sam ja rekao da nije, i da kod mene u Pančevu duva vetar a u Beogradu ne. Pitala me je još u vezi pretka gde je rodjen i kako se zove, onda me je pitala gde želim zakletvu i onda je krenula da priča u vezi zakletve, gde naravno nisam baš sve razumeo, osim toga da treba da naučim reči zakletve, himnu, da će zakletva biti za pola godine i da nastavim i dalje da učim jezik. Nisu bila teška pitanja, ali je nezgodno što ona dosta brzo priča. Srećno svima!


‘Deni1989’ 24.02.2016 Podgorica

Evo da i ja prenesem moje iskustvo, dugo sam pratila forum i dobila dosta korisnih informacija, ali isto tako znam da je malo onih koji predaju zahtjev za drzavljanstvo u Sarajevu ili Podgorici, pa eto bas zato cu ja napisati kako sam ja prosla 🙂 Poslije puno dvoumljenja da li da predam zahtjev za madjarsko drzavljanstvo u SA ili PG, odlucila sam se na kraju za PG. Naime, rodom sam iz Bosne i imam bosansko drzavljanstvo i tamo mi je prebivaliste, ali sa druge strane prosle godine sam se udala u PG, tj. muz mi je crnogorac sa prebivalistem u PG, tako da sam imala pravo ovdje da predam zahtjev 🙂

Prekjuce sam zakazala termin za predaju dokumenata ovdje u PG, prilikom zakazivanja na telefon pricala sam direkt sa konzulom i zakazao mi je odmah termin, tj. za 2 dana, posto nema guzve. Jutros sam u 9h imala zakazano, konzul mi je pokazao da udjem u jednu prostoriju i rekao da zauzmem mjesto i skinem kaput. Predala sam mu dokumenta i on me je samo usput ispitivao dok je pregledavao dokumenta. Komentarisao je to sto mi je tata rodjen u Zrenjaninu, ja kazem da su mi tamo rodjeni i baka i prabaka, vidio je u biografiji da sam od bake ucila madjarski, pa me je pitao otkad me je ucila, da li je ona jos ziva, ja sam rekla da nazalost nije, pa me je pitao nesto u smislu da onda sad nemam bas sa kim da razgovaram madjarski. Ja sam mu onda odgovorila kako sam studirala u SU, pa da sam imala tamo nekoliko prijatelja sa kojim sam razgovarala, pa je onda pitao da li su mi predavanja bila na madjarskom ili srpskom. Pa poslije je komentarisao, jer je vidio u biografiji da ne radim, pa kao da li mi muz radi, ja sam mu rekla da je on programer i firmu za koju radi, on kaze da je to onda vjerovatno dobar posao i da dobro zaradjuje, ja kazem da 🙂 Poslije toga me je pitao da li imam djecu, pa kad sam zadnji put bila u ZR i imam li tamo nekog od rodbine. Rekao je da su mi dokumenta u redu, dao mi je gdje sve treba da potpisem, rekao da zakletvu mogu da ocekujem otprilike za pola godine, pitao me da li su mi svi podaci ispravni sto se tice maila i broja, da ce mi javiti kad bude rjesen moj zahtjev. Zahvalio se i pozdravili smo se. I to je bilo sve otprilike, valjda nisam nesto zaboravila 🙂

Inace. ja sam u zadnjih godinu dana zaista mnogo ucila madjarski, i gramatiku, pravopis, rijeci, jer sam rijesila da ga naucim bas kako treba i usavrsim, da to bude na dosta visokom nivou. Ucila sam o raznim temama, o svemu sto bi mi moglo pasti na pamet, isla sam i na casove neko vrijeme u Zrenjaninu zbog konverzacije, jer mi baka nije ziva vec 5 godina, a ovdje u PG pogotovo nemam sa kim da razgovaram i zaista sam zadovoljna kako znam sad madjarski. Ali sa druge strane, jako sam veliki tremaros i toga sam se najvise plasila, tj. da necu moci pokazati ni petinu svog znanja, ali eto mislim da je sve dobro proslo, iako sam imala tremu, ali eto nije me konzul previse ispitivao, s obzirom na ono koliko sam citala da pitaju u SU i BG, mada sam se ja pripremila za sva ta pitanja, ukljucujuci i prepricavanje filmova, knjiga, jela, istorije Madjarske itd. :DDD Meni najkorisnija knjiga je bila “Hungarian in words and pictures”, najbolja je sto se tice gramatike, pravopisa i objasnjenja, sve su druge smijesne u odnosu na nju, jeste da ima puno stranica 🙂

Iskreno se nadam da ce moj zahtjev biti pozitivno rjesen, a do tad cu svakako nastaviti da ucim madjarski, jer mi se jako svidja jezik i zelim da ga skroz usavrsim, jer znam da bi baka bila ponosna na mene 🙂

Eto, nadam se da ce nekom pomoci moje iskustvo, moram da kazem samo da je konzul izuzetno prijatan covjek i da bih svakom preporucila ako moze da preda u PG 🙂

Pozdrav svima 🙂


‘Aleksmederevo’ 07.02.2015 Beograd

Evo da podelim i ja svoje iskustvo. Jezik sam poceo da ucim od nule u julu 2015. godine kod profesorke u beogradu za koju sam saznao preko ovog foruma. Pre toga nisam bukvalno znao ni jednu jedinu rec. Vec posle prva dva casa bio sam prezadovoljan jer zena tako lepo prenosi znanje, tako je opusteno bilo na casovima i prijatno. Pored toga upucena je u celu proceduru i pomogla mi je oko svega, od zakazivanja u konzulatu do prevoda dokumenata. U novembru sam zvao konzulat, ona je sedela pored mene i slusala sve sta pricaju sa druge strane tako da nije bilo frke. Prosle nedelje sam predao papire u Beogradu. Razgovor je bio opusten, nista komplikovano, standardna pitanja o porodici, o skolovanju, o pretku i ono zbog cega trazim drzavljanstvo. Bilo je tu jos nekih pitanja ali nista strasno. Profesorka je isla samnom sto mi je mnogo pomoglo, bilo je mnogo manje straha i treme. Nije mogla da udje u kancelariju sa mnom ali je bila ispred gde su oni salteri i pricala sa skuzbenicima jer ih sve poznaje. Sada cu malo da odmorim pa da ponovo ucim sa njom da se pripremim jis bolje za zakletvu. Veliku zahvalnost dugujem njoj i vredi svaki dinar koji sam platio.


‘Stolesss’ 23.12.2015 Beograd (kontrolni razgovor)

5 min je trajalo , sve je bilo opusteno , Konzul skroz opusten covek , nasmejan , ja nisam imao neku tremu jer razumem madjarski odlicno , pitanja su bila kratka cisto da se vidi dali ga razumem ,gde i sto sam predao u Madjarskoj , cime se bavim , dali to sto radim , radim u srbiji ili i u inostranstvu , sto hocu madjarsko drzavljanstvo , dali mi je otac ziv , dali su mi razvedeni roditelji , dali mi je majka madjarica ,gde sam ucio madjarski jezik , koja kola vozim , na sta idu benzin ili dizel . koliko su stara , kojeg psa ima , i tako neka obicna pitanja na koja mozes da odgovoris bez nervoze msm opusteno ..
Na kraju sam ga pitao dali mogu u Bg da polazem zakletvu ali mi je odgovorio da ne mogu jer sam se izjasnio da zelim u Madjarskoj , i da cekam poziv za zakletvu ..

Eto to je moje iskustvo sa kontrolnog razgovora u Bg


‘Mellanslag’ 16.12.2015 Ruma (konzularni dan)

Ja sam predala zahtjev na konzularnim danima u Rumi u martu 2015. i jos cekam na to veselo pismo da konacno saznam da li sam prosla ili ne 🙂
Tog dana nas je bilo puno , ja sam bila 71. na spisku i dobrano sam se smrzla dok sam dosla na red .

Kada su me pozvali, pokazali su mi naspram kojeg sluzbenika da sjednem , ja sam prisla , lijepo sam pozdravila ja njega i on mene i zamolio me je da sjednem , ja sam se zahvalila i sjela . Zamolio je da mu predam moja dokumenta , zatim licnu kartu i sve to uz izvolite i hvala . Malo je pregledao moja dokumenta pitao me da li sam sama pisala biografiju i gdje bih voljela da idem na zakletvu , ali odmah je i sam konstatovao ,ah vidim sad da ste napisali BG . Zamolio me je da se potpisem na vise mjesta i da na poledjini moje slike napisem datum rodjenja i da je potpisem , a onda je pozvao konzula .

Konzul kako prilazi tako se hvata za stolicu na koju ce da sjedne i pita me sta je ovo , sledece pitanje je bilo sta ovo drzim u ruci , bila je to olovka . Na stolu je bila soljica od caja i u njoj kasikica pitao me je za kasikicu sta je ovo , dalje koje boje je olovka koju drzi , da nabrojim cetiri strane svijeta , kako se kaze policija , kako bolnica , kako kola hitne pomoci , od koga ucim madjarski jezik i gdje , da nabojim i cetiri godisnja doba ,kojim poslom se bavim i koju skolu sam zavrsila, da li zivim u stanu ili u kuci , onda je trazio da mu opisem moj stan , ja sam rekla koliki je i koliko prostorija ima i koje su to prostorije dodala sam na kraju i balkon na sta je on upitao na sta gleda balkon ,rekla sam na ulicu . Pitao me je sta volim da radim u slobodno vrijeme , imam li neki hobi .

Poslije toga je upisao svoje misljenje o mom znanju jezika ( nemam pojma sta je tacno napisao) i onda mi je pricao kako treba da nastavim sa ucenjem da gledam Duna tv i da slusam radio i da ocekujem poziv iz Budimpeste da ce to biti provjera mog znanja jezika .

Pitala sam ga koliko dugo , od prilike , moram da cekam , rekao mi je 3-4 mjeseca .Sve ukupno je trajalo nesto vise od dvadesetak minuta , a moja 3-4 mjeseca su se otegla na vec nesto vise od 9 mjeseci .

Jedno sam sigurna , ako ipak na kraju dobijem odbijenicu , pokusacu ponovo i opet i opet dok god ne uspijem 🙂 . Svima zelim puno srece i cestitke novim drzavljanima .
P.S. tog dana su mnoge vratili , nisu htjeli da im uzmu dokumenta i rekli su im da jos malo uce i da pokusaju ponovo .


‘Konkvistador’, 16.12.2015 Beograd

Pozdrav ljudi!
Nakon nesto vise od godinu dana svoj proces dobijanja madjarskog drzavljanstva privodim kraju.
Juce sam dobio pismo sa pozitivnim odgovorom, danas zvao i zakazao zakletvu za 28.januar u Beogradu.

1.oktobra 2014. krenuo sa ucenjem (individualno sa profesorkom tacno 52 dvocasa i samostalno svakodnevno ucio) i 12.maja 2015. obavio intervju u ambasadi u Beogradu. U ambasadi se zadrzao oko pola sata. Uobicajena pitanja o tome cime se bavim, malo o nekim mojim predjasnjim putovanjima iz pasosa, slobodnom vremenu, o nacinu ucenja jezika, o porodici, hobiju, sa manjim podpitanjima, nikakva prepricavanja romana, filmova itd.
15. decembra (juce) mi je stiglo pismo, bez ikakvih poziva i provera za ovih 7 meseci.
Da napomenem, niko u porodici mi ne govori madjarski i to su me usput pitali.
Ako ima pitanja tu sam. Ne odustajte, zegrejte stolicu i srecno svima.
Pozdrav


Alma Major 11.12.2015 Beograd

Posle skoro dve godine i moja avantura dobijanja madarskog državljanstva došla je do skoro samog kraja.

U sredu je stigao poziv na zakletvu posle devet meseci cekanja.

Zahtev sam predala u Beogradu u martu.

Zakletva je 19. januara, a vidim da ce nas biti još sa foruma pa cemo se nadam se prepoznati.
Kada sam odlucila da zapocnem celu proceduru vec su pocele da stižu odbijenice i pozivi na dodatne razgovore onima koji su predavali zahteve u Madarskoj tako da sam odmah odustala od te „lakše” varijante i krenula sam na kurs madarskog jezika.
Prilikom predaje papira postavljali su mi sasvim normalna pitanja: ko sam, šta sam, šta radim, gde radim, sa kim živim, kako provodim slobodno vreme… Dakle nikakva prepricavanja romana, filmova i slicno. Nivo mog znanja jezika je otprilike da se snadem u komunikaciji, da ne ostanem gladna kad recimo posle šetnje po Budimpešti poželim da odem negde da jedem, da u prodavnici tražim ono što me interesuje. Znaci neki viši pocetni nivo mada moj profesor misli da je mnogo bolje od toga. Jezik je težak i cim se napravi mala pauza u ucenju brzo se zaboravi.
Toliko od mene. Ucite jezik i uspeh nece izostati.


‘Vikigog’, 10.12.2015 Subotica

Szia,upravo se vratih iz Subotice pa da vam prenesem u par recenica kako je protekao razgovor.

Elem,majka je imala zakazan termin za pasoš a suprug i ja termin za razgovor.

Prvo me je portir na vratima pitao zašto sam došla i sa kim,uputio me kod službenika koji sedi za stolom levo od vrata.Službenik me je pitao ko sam,šta sam,gde radim,brak,licna karta,da li sam sama popunjavala dokumenta i biografiju,pregledao papire i aminovao da je sve ok.Uh,super(krenulo dobro),rekao je da sacekamo i da ce nas sprovesti do maticarke.Posle par minuta poziva nas i sprovodi kod iste gospodice koja nas je docekala januara i odmah je prokomentarisala da nas se seca.Pružih joj odbijenicu i pocne razgovor(sedite,dajte licnu kartu,ko ste,šta ste,gde i šta radite).Ovoga puta,nije bila gladna i nije joj se išlo u wc pa je bila vrlo prijatna! 🙂 Prešla je na mog supruga( ko ste,šta ste i cime se bavite),suprug je zastao kod odgovora “kao službenik” na šta je odmah odreagovala i pozvala konzula!

Covek,kao od brda odvaljen,okrece komp prema sebi i gleda u monitor i kaže” Pa vi ste januara znali da govorite i razumete madarski ali Vaš suprug,ne!”Poceo je : zašto želite madarsko državljanstvo,šta za vas znaci biti madarski državljanin,od kada i koliko dugo ucite madarski? Na sve odgovorih a mog supruga nije ni pogledao a kamoli nešto pitao!!!Eeee,tada krece rešetanje i dokaz da i JA ne znam dovoljno madarski! Uzeo je dokumenta i poklapao recenice dlanovima i terao me je da mu na srpskom odgovaram koren reci iz dela recenice! Nisam znala i to sam mu iskreno rekla.Zatim je prešao na deo reci iz Zakletve,da mu pojedinacno odgovaram “veran, odan, služiti, braniti, mogucnost, shodno…” Odgurno je dokumenta ka meni i rekao da ne znam madarski i kad naucim da dodem,da mi cini uslugu time što mi vraca dokumenta( i dalje moj suprug za njega nije postojao).

Eto,toliko od mene,sada sam razocarana i tužna,besna na sebe što ne znam dovoljno( iako sam mu na kraju rekla da ja ipak znam dovoljno za svakodnevnu komunikaciju).

Svako ko želi da ode u Suboticu na aplikaciju dokumenata,moj savet je da prede bukvalno svaku rec iz potrebnih dokumenata i sa osmehom neka izade iz subotickog konzulata!


Toni, 01.12.2015. Subotica

Pozdrav svim hrabrim saborcima,

Zeleo bih sa vama da podelim moje dosadasnje iskustvo sa madjarskim drzavljanstvom.

Ja sam se na ovu avanturu odlucio u martu i tada sam nasao profesoricu madjarskog i krenuo da ucim. Prvo smo ucili gramatiku i neke opste reci iz knjige Szia! Jó napot! Viszlát! i onda posle dva meseca presli na konverzaciju, konkretna pitanja za predaju dokumenata. Prosli smo vise od 130 pitanja na razne nacine plus madjarska kultura, istorija, da znam da pricam o Budimpesti i slicno.

Zakazao sam u Subotici, otisao tamo i bio u frci. Iskren da budem, prvog sluzbenika koji mi je pregledao papire nisam nista razumeo. Samo sam cuo po intonaciji da me nesto pita i odgovarao sam sa blagim smeskom i “Igen”. Slicno je bilo i kod druge zene koja je detaljnije gledala dokumenta, mada sam kod nje razumeo neka pitanja. Na kraju je dosla konzulka da proveri jezik. Tipska pitanja sam razumeo i odgovarao, ali kada je krenula i siru konverzaciju, nisam mogao da pohvatam stvari. Videla je da sam u frci i trudila se da bude skroz ok. U nekom trenutku smo presli na engleski koji pricam odlicno, i objasnila mi je da imam znanje na osnovnom nivou i da mi je gramatika ok, ali da oni traze srednji konverzacijski nivo, sto je svakodnevna komunikacija. Odbila me je ali mi je vratila papire sto je dobra stvar u svemu tome i rekla mi da mogu opet da pokusam kada bolje savladam jezik.

Znaci nisam prosao i bio sam bas skenjan. Ali ne samo zbog toga sto nisam prosao nego zato sto sam shvatio da nemam znanje jezika koje oni traze, i da koooo zna koliko jos moram da ucim da bih ga stekao. Ucio sam jezik oko 9 meseci i sva licna pitanja naucio, ali to nije bilo dovoljno. Najvise me frustrira sto nema kriterijuma nego bukvalno mogu kako oni hoce.


Zorana, 23.11.2015.

Bila sam na proveri pre otprilike mesec dana i prošla sam. Ništa specijalno me nije pitala, par osnovnih pitanja (tipa-kako se zovem, odakle sam, koliko dugo učim, da li studiram ili radim, po kome mi je rođak, po majci ili ocu, da li imam braće/sestara i čime se oni bave, da li ni pričaju mađarski), ali sam tečno pričala jer sam se stvarno potrudila da naučim jezik i generalno mi jezici idu jako dobro. Učila sam u “Mondo” školi i svima je preporučujem! Devojka ispred mene je izašla u suzama i rekla je kako nije prošla, rekla je da joj je žena koja ispituje rekla kako dobro razume ali ne priča dovoljno dobro i da zato nije mogla da je pusti. Čak mi je i posle ta žena rekla kako joj je krivo jer devojka nije prošla. Generalno je bila lepa atmosfera, nije bila nervozna i nadobudna žena kako često čitam, već jako fina, mislim da je jako važno sa kakvim stavom ulazite unutra, kao i za sve u životu. Samo učite i budite pozitivni, istrajni. Inače, radi se Beogradskoj ambasadi.

Sad čekam odluku iz Pešte i ostalo.


Tijana, 16.11.2015. Beograd

Pitala me je dosta, dok je gledala dokumentaciju, ali je izuzetno fina i lepo priča. Kako se zovem, gde živim, gde sam rođena, koliko je km Beograd udaljen od mesta gde živim, koje je najbliže veće mesto mom gradu, da opišem malo grad u kom živim, onda smo povele priču o italijanskom, jer je videla da ga govorim, a govori ga i ona, na kom nivou, koliko sam ga učila itd. Pitala je dalje gde i koliko sam učila mađarski, kakva mi je nastavnica (bila je zadovoljna mojim akcentom), koliko su mi stara deca, čime se bavim, gde radim, tražila je fotokopije pasoša, da joj dam, da vidi da li razumem šta traži, iako su papiri bili ispred nje. Da joj kažem mail adresu i broj telefona. Trajalo je, ali kao razgovor, a ne kao ispitivanje. Eto 🙂

Snezana, 09.11.2015. poziv za zakazivanje termina za predaju dokumenata:

Kada se javila, rekla mi je da sacekam malo, zatim me je pitala gde mi je rodjen predak na koga se pozivam, da li je to Banat ili Backa, kada je rodjen, kako se zove, zatim je rekla da je prvi slobodan termin krajem februara, zatim je pitala da ponovim moje ime jos jednom, prezime, kada sam rodjena, br tel, da li imam fiksi telefon, adresu i gde zivim. Javila se mladja zena koja je bila ljubazna i ponovila mi par puta kada je nisam razumela. Cak je ponovila i rekla na drugaciji nacin, koji je meni bio daleko poznatiji. Sve u svemu, zaista dosta toga zavisi kako su raspolozene. Pre mesec dana sam takodje zvala i javila se starija gospodja koja me je pitala od kada ucim jezik a onda mi je odrzala predavanje kako je to krarak period (u pitanju je godinu dana), da moram da ucim bar godinu i po, dve i onda mi spustila slusalicu…


Katarina 01.10.2015. Subotica

Pozdrav! Evo i mog iskustva iz SU: U aprilu smo suprug i ja otišli u ambasadu u Subotici. On je prošao razgovor,ja nisam. Sve je na nivou neobavezne konverzacije,ali moraš tečno razgovarati. Ja dosta razumem,ali teže sastavljam rečenice i nisam prošla. Vratili su mi papire i rekli da dođem za tri meseca. Nisam još bila. Moj prijatelj nije prošao jer nije znao kako se kaže lakat i koleno. I njemu su vratilu papire i rekli da dođe za tri meseca. Meni je zamerio što brkam vremena:prošlo,sadašnje,buduće…. Tako da mogu slobodno reći,treba B1-B2 nivo znanja. Nije pomagalo što je suprug bio pored mene sa odličnim znanjem,čak su mu i rekli da će ga isterati ako se bude mešao u razgovor. Ne postoje pitanja i odgovori,pitaju šta im padne napamet:kakvo je vreme,sta si radio taj dan,delove tela…. Traže da nešto prevedeš ( kako bi preveo Crna Gora na Mađarski? ). Na tome je isto bilo padanha. I tako…. Uglavnom,treba baš naučiti jezik. Meni su rekli da mi znanje treba jer može nešto da mi se desi u inostranstvu i ja treba da odem u Mađarsku ambasadu,a ne umem da se sporazumem. Ili recimo,razbolim se u Mađarskoj,a ne umem doktoru da objasnim šta mi je. Još nešto,naučite što više jer ako vam se čini da znate sve ovo što sam napisala,pitaće vas i dalje dok ne nađe nešto što ne znate. Konzul u SU je baš tvrd. Ja sam htela predati u Mađarskoj,čula sam da je lakše proći,ali nakon par meseci vas pošalju na proveru znanja u SU ili BG,zavisi koji vam je grad bliži. Dakle učiti i učiti. Mom suprugu je prošlo skoro 6 meseci kako je predao zahtev i nazvaće Budimpeštu da proveri šta se dešava sa zahtevom. HVALA na broju i odličnom sajtu. I mene najviše interesuje koliko se čeka. Jedan moj prijatelj je predao u decembru i još uvek čeka,a moj brat u januaru i u julu je bio na zakletvi. Javim šta je sa nama . Nadam se da je ovo nekom pomoglo.


Sandra, 15.09.2015. Beograd

Evo mog iskustva od jutros iz Bg-a….primila me je jako.fina zena,kunzulka ili sluzbenica ne znam…..pitala odakle sam,da li radim,imam li dece i da li i oni uce madjarski jezik,na sve sam odgovorila a onda je izdeklamovala recenicu koju ne mogu ni sebi u glavi da ponovim i tada krece tisina…nisam je nista razumela,ni jedna rec mi nije bila poznata….onda je skupila sve papire i rekla da moram jos da ucim i vratila mi ih sve…i da pitala me je zasto sam dosla u BG a iz NS-a sam…..eto toliko od me e za sada


Andrea

Ambasadu u BG sam pozvala u maju,a termin dobila 10.09.Tada sam bila bas iznervirana zbog dugog cekanja,ali,sta da se radi,dobro mi je doslo da i dalje ucim.Inace,madjarica sam po ocu,odrasla sam govoreci oba jezika,ali sam na zalost,pre deset godina,ostala bez bake sa kojom sam pricala madjarski.Dakle,jezik mi je bio problem i morala sam sve ispocetka da ucim,mada je dobro sto sam imala osnovu.Pocela sam prosle godine u septembru,poskidala sve ove udzbenike i ostalu literaturu,gledala madjarske programe,madjarske bajke(sa mojim klincima,koji ih obozavaju)….konstantan rad.

Juce sam,sa svojim”vanbracnim partnerom” otisla na razgovor i mogu vam reci da je bilo odlicno.Gospodja je bila izuzetno ljubazna i prijatna,tako da sam se posle pocetne treme potpuno opustila i lepo iscaskala sa njom.Nije me nista specijalno pitala,van dokumentacije i neki licnih podataka.Mada,na pocetku mi je rekla-pricajte mi o sebi!Kad je videla da znam i da to meni lepo ide,pitala je gde sam ucila jezik,da li sam isla u madj.skolu….Tako da su izostala ona pitanja o knjigama,filmovima,vremenu,razlozima za dobijanje drzavljanstva….Cak pomisljam da mozda nije dobro sto me je tako malo propitivala i da ce me oni iz Budimpeste “otpisati”,ali videcemo!Bitno je da smo se razumele jako dobro,da sam uspela da odgovorim na svako pitanje i da nije bilo nicega sto mi je nepoznato.

Ja cu svakako nastaviti da ucim i dalje,pogotovo sto sam se “vratila u sedlo”,mozda bude novih propitivanja,a najvise zbog toga sto madjarski smatram svojim “ocinjim jezikom”.I da,rekla je da se odgovor ceka mesecima!!!!


Srdja, 06.05.2014. Madjarska

Ja sam predao 06.05.14. u jednom selu Mezokovacshaza. U tom selu ima dosta Rumuna i Ukrajinaca. Nisu me skoro ništa pitali. Možda zato što sam za sebe i dva sina predavao. Mlađi nije ni bio, jer imao je tada samo 12 godina. Ovog starijeg nisu cedili. Uobičajeno. Ali na početku popunjavanja nekih njenih formulara, ušla je jedna šefica i s njom smo se šalili u dve tri rečenice. Ona je onda rekla službenici da je “jezik OK”. A išao je sa mnom i prijatelj iz Subotice, koji je rekao da mi je teča (jer to ne može da se dokaže da laže). Puno mi je to pomoglo. Valjda u tom svom metežu je i preskočila neke duže dijaloge. Nakon dva meseca su me zvali iz Budimpešte i dva minuta je trajao razgovor. Pitala me kako se zovem, gde i šta radim, kada sam rođen, gde živim, kako mi se zovu roditelji i zašto sam tražio državljanstvo? Sasuo sam joj kulturni rafal na mađarskom. U tom razgovoru je bilo bitno da ja njoj nametnem teme a ne ona meni. I na kraju sam rekao da radim, da sam u frci i da li joj treba još nešto? Rekla je to je sve i da je sve ok. Posle par dana sam dobio mail da je predsednik potpisao naša tri državljanstva, da ću o zakletvi biti blagovremeno obavešten, a ako ne želim da čekam i ako mi se žuri, mogu doći odmah.


Opisacu vam svoju (Mihailo 🙂 )predaju dokumenata u BG, 22.04.2015.

Dodjete do ambasade u zakazano vreme, zvonite na interfon malih zelenih vrata (ulica Kneginje Zorke 74), kazete zasto ste dosli, udjete u prostoriju, sacekate svoj red. Kada vas prozovu, udjete, predate dokumenta. Sluzbenik/ca ce vas pitati sta i koliko mu/joj je volja. Po zavrsetku se ispotpisujete gde vam kaze i to je to! Posle toga ostaje da se nadate dobru narednih 6-12 meseci, koliko je potrebno Budimpesti da obradi vas zahtev 🙂