Zakletva


‘Ines’ 06.07.2016. Subotica

Zdravo svimaa, ja bih podelila svoje iskustvo u vezi madjarskog drzavljanstva 🙂 Septembra 2015 godine sam predala sve papire, novembra su me vec zvali na prvi razgovor, iskreno jako sam se uplasila posto su meni svi Madjari u porodici ali mi uopste ne pricamo madjarski u kuci, niti bilo gde, ja ne znam ni da citam ni pisem posto sam isla u srpsko odeljenje.. Jedino sa babom pricam madjarski, s tim da ubacujem nekad i srpske reci jer ne znam kako se kaze na madjarskom, al u principu znam da pricam madjarski i vecinu razumem 😀 Usla sam u salu, bilo je vise stolova, ne znam tacan broj, za svakim stolom je bilo njih 2-3, sad oni vama kazu za koji sto da idete, sve na madjarskom.. Kad sednete krece ispitivanje, mene su pitali sta vidim u prostoriji, sa kim zivim, u koju skolu idem, sta radimo u skoli, vezano za moj smer, onda su me pitali sta bih zelela dalje u zivotu, kakvi su mi planovi, da li imam kucnog ljubimca, sa kim pricam madjarski, kad su videli da znam ta osnovna pitanja rekao mi je da kazem nesto o istoriji Budimpeste, e tu sam se uplasila, rekla sam da nikad nisam bila u Madjarskoj i da ne znam nista o njoj i da iz tog razloga zelim da dobijem drzavljanstvo pa da odem i vidim sta sve ima tamo 😀 Posto sam to odgovorila, rekao je ‘ajde nam onda nesto reci o svom gradu’, gledala sam ga zbunjeno pa nisam bila sigurna sta da pricam, pocela sam da pricam koliko skola imamo u gradu, koje sve skole, nabrajala sam uglavnom sta imamo u gradu i rekao je da je to-to.. Onda mi je devojka pored njega rekla da dodam na papiru(na tom papiru gde pisete svoju biografiju) svog kucnog ljubimca i da napisem kako se zove… Ja ne znam da pisem madjarski, kao sto sam i u pocetku teksta napisala, mama mi je sve napisala na poseban papir pa sam ja prepisala, i rekla sam joj da ja stvarno ne znam da pisem i objasnila joj zasto pa sam je zamolila da ona negde napise pa cu ja dodati svojim rukopisom.. To je i uradila, inace su oni jako fini i imaju razumevanja, kad vide da znate da pricate izlaze u susret sta god da vam treba. To je bilo sve na prvom razgovoru. Dodala bih da imam rodjenu sestru koja ne zna uopste da prica madjarski, razume samo osnovno, a ne zna uopste da prica, nju su ispitivali i nije nista znala, a ja sam sedela pored nje i nisam smela nista da joj govorim posto su bili bukvalno pored mene i morala sam da cutim. E sad, zvali su nas pre par dana da dodjemo u Suboticu na zakletvu (Jul 2016), meni je bilo cudno kako moja sestra ide kad nije nista znala, al eto juce smo otisli. Usli smo u tu zgradu u Subotici, na ulazu moras da se javis na salter, tamo dobijes papire koje moras da ispunis i cekas svoj red kod nekih zena koje ispunjavaju ostalo na papiru. Napomenula bih da je sve zivo na madjarskom i da svi zivi oko vas pricaju madjarski 😀 Dok sam popunjavala papire cula sam da me neka zena proziva, prozvala je i moju rodjenu sestru i rekla je da nas dve moramo da idemo na ispitivanje posto nisu sigurni za nas… Htela sam da ubijem sestru 😀 zbog nje su mene prozvali posto ona nema pojma pa su mislili da ne znam ni ja.. Od nas 50, samo nas dve na ispitivanje.. Prvo je mene konzul prozvao, u pitanju je zena, i odvela me je u neki hodnik da porazgovaramo, pitala me je da li sam zaposlena, koju skolu sam zavrsila i sa kim najvise pricam madjarski, posto je videla da znam da pricam rekla je da je sve uredu, nisam bila sigurna da li sam prosla pa sam je pitala da li je sve uredu stvarno, da li znam dovoljno i rekla je da nema potrebe da me vise bilo sta pita posto vidi da razumem i znam da odgovorim, izasla sam napolje, otisla na salter gde su mi opet rekli da je konzul zadovoljan i da mogu da idem na zakletvu.. Onda su prozvali moju sestru koja se toliko uspanicila da je pocela da se trese i da place, ja sam mislila da ona nece dobiti, ali konzul je video da je jako uplasena i samo je pitala zasto zeli drzavljanstvo, odgovorila je tacno hvala Bogu, ali kad je videla kako je ona uplasena rekla je da nece vise da je pita posto je trema progutala ali cula je da ja znam i veruje da ona isto zna kao ja, Boze moj sestre smo, kako ja znam a ona ne zna, ali nije skontala da ona nema pojma, pa moze i ona na zakletvu.. 😀 Spustili smo se u neki podrum, neka muzika, puno ljudi, kad je konzul sisao, morali smo da ustanemo da odslucamo himnu, rekla je par reci u vezi drzavljanstva i pasosa, prednosti i mane, zamolila nas da svi zajedno u glas izgovorimo zakletvu, tj da ponavaljamo za njom, prozivali su nas da dodjemo po fasciklu sa papirima i nekom karticom, cestitala nam, kasnije smo dobili svi po casu belog vina, nazdravili, slikali se (ko hoce) i dovidjenjaa 😀 Eto, to je moje iskustvo 🙂


‘Maki’ 06.07.2016. Subotica

Cao svima, zelim da prenesem svoje iskustvo iz Subotice.
Maja prosle godine sam prvi put bila na konzularnim danima u Novom Sadu. Tada sam pricala sa konzulom koji mi je rekao da mu se javim za 3 meseca i dodjem u Suboticu. Prvi put me je pitao koliko dugo ucim, iz kojih knjiga, sta radim u slobodno vreme, da mu preprucam neki film bilo koji, koje je godisnje doba, sta vidim na zidu. Nije bilo dovoljno dobro. Kad sam se javila posle 3 meseca, pitao me je reci iz zakletve i nesto u smislu sta rade dobri drzavljani i trebala sam da kazem da postuju zakon-sto nisam znala. Tada me je jos pitao u vezi mog posla,na mu opsiem svoj dan, Madjarsku…. Ali opet nije bio zadovoljan, i rekao je da mu se opet javim za mesec dana. Treci put me je pitao sta kupujem na pijaci, da mu opisem šumu i da li znam kako se na madjarskom kaze otisak prstiju. Tada me je pustio da prodjem ali mi je napisao da me jos jednom pitaju. Pozvali su me tacno posle 6 meseci. Opet me je on pitao… sa kojim se drzavama granici Madjarska, koje mu je boje krvata, opet da zamislim sumu, ali ja sam se toliko njega uplasila posle svega da sam zablokirala i pozvao je jednu zenj da me ona pita. Jako je fina bila i rekla da se opustim i da ce biti okej, ja sam je sve razumela videla je da znam i da se trudim, ali da sam se uplasila. Pitala me je koji je broj iza tebe,pokazi mi kaziprst, ko ti je najbolja drugarica, cime se ona bavi, cime ti se bavi decko i tako… I rekla da se javim za mesec dana. I danas sam otislaaaa 5i put i naravno opet provera i neka sasvim nova zena konzul me je pitala Koliko dugo ucim, ko prica u kuci, zasto zelim drzavljanstvo, cime se bavim, malo me je pitala o poslu, i rekla da sasvim lepo pricam i da je to skroz uredu. Na kraju je rekla da odrzavam znanje da mi se ne desi da ga izgubim kao sto se nekima dogodilo.
Polozila sam zakletvu, dole smo sisli, bila je himna, zakletva, slikanje, i u fascikli se odma dobije i listic za glasanje… Sluzbenice svima pomazu da popune, nije nista strasno. I etooo 🙂
Posle svega mislim da pored puuunoo ucenja, veliku ulogu igra i sreca. Ta zena danas je mogla da mi nadje nesto sto ne znam naravno, ali nije. Bila je okej i sve je bilo savrseno.
6 meseci sam se spremala za prvi razgovor, sto znaci da ucim ukupuno 1,7 meseci. Iz svih zivih knjiga, ima i na yt madjarski bez muke-ok su lekcije, mislim da ih ima 100, filmovi, radio… Gramatika je dosta teska, sve sam naucila ali primeniti je jos teze. Svima zelim puno srece, naravno da ne odustajete. Super je osecaj. Ceka me jos vadjenje pasosa, prijava braka… Nadam se da ce i to ok proci.


‘Harwy’, 25.06.2016, Subotica

Posle dve i po godine svakodnevnog ucenja, 7 meseci od predaje konacnoooo polozena zakletva :-). U Su predaja i zakletva, oba puta provera kod konzula, mogu reci da sam zadovoljna svojim znanjem i razgovorima sa konzulima – pitanja koja su do sada vise puta ovde i na onom drugom forumu (svi koji ste ovde i taj pratite) pisana, s tim sto je moj zakljucak iz mog licnog iskustva, a i ljudi koji su takodje prolazili provere, dostada sam razgovor i teme zavise od nas samih u tom smislu kakve odgovore dajes talo ce dalje teci prica – ako sam sebi zagorcas pricu i spomenes nesto o cemu ne znas dosta da pricas sam si se zapetljao. Uglavnom se odgovara sa dve tri recenice gde oni prelaze na drugo pitanje, ali je standardno zasto si dosao, zasto trazis drzavljanstvo, ko je predak, ko je bio madjar, sa kim i koliko pricas madj, gde i koliko ucis, cime se bavis, sta si gavrsio, sta radis u slobodno vreme, da li si bio u Madj, reci nesto o Bud, mest odakle si, sta se nalazi na zidu, na slici, levo, desno, da li si vozac, od kada, koji auto, na kom si autu polagao voznju, koje je boje, kako apliciras za posao u Madj.npr, situacija kod lekara, predmeti na stolu u kancelariji, placanje racuna, najbolji drug, sta planiras da radis preko leta-zime, da li imas brata – sestru, sa kim zivis i gde (stan,kuca), da li imas kucnog ljubimca, sluzbenica me je npr pitala pitanja iz formulara za statisticki zavod redom da li znam sta znace i koji su odgovori, koja su dokumenta potrebna za izradu pasosa + otisci prstiju. U zavisnostinod toga koji odgovor na ta pitanja das dalje ide i prica jer znam da su se ljudi sami upetljavali u knjizevnost i filmove pa subse dalje produbljivale price. Tako da vezbajte, ucite jer ovaj jezik je zahtevan i podrazumeva svakodnevno strebanje koljko god je neko nadaren ili ne za jezike. Ovde nije bitan talenat nego zagrejana stolica! Posle konzul naglasava da je obavezan nastavak ucenja jezika za sve dalje situacije – izradu pasosa, prijavu braka, dece….promene.
Eto tako, nadam se da sam nekome bar malo pomogla, srecno i ne odustajte!


‘Gari’, 21.06.2016, Subotica

Pozdrav svima…posle 21-og meseca ucenja madjarskog jezika, konacno sam dobio madjarsko drzavljanstvo. Aplicirao sam 3 puta, prvi put u Novom Sadu na konzularnim danima u Januaru 2015. pa dobio odbijenicu posle 7 meseci, zatim u Oktobru iste godine (u Subotici) ali su mi odmah vratili dokumenta, i 3. put je bio u 16. Decembra 2015. ( u Subotici takodje). Poziv za zakletvu sam dobio 2 dana pre isteka 6 meseci, tacnije 14. Juna. i zakletva je bila nedelju dana kasnije, u Subotici. Morao sam ici kod konzula na dodatni razgovor ali je gospodin bio krajnje ljubazan. Sve je bilo onako kako sam samo mogao da pozelim. Zatim smo polozili zakletvu, otpevali himnu, popunili papire vezano za glasanje i to je to.
Zelim da porucim ljudima koji su jos u procesu ucenja, da nastave da uce i da ako su vredni i ne odustaju , konzul ce to prepoznati prilikom razgovora 🙂
I mogu reci da mi je ovaj sajt dosta pomogao oko svezih informacija vezanih za predaju i zakletvu.

Pozdrav svima iz Novoga Sada


Nikola, 23.04.3016. Zagreb

Evo da se i ja malo pohvalim :),juce smo djeca i ja bili na zakletvi ali u Zagrebu.Naime,rođen sam u Su.ali zivim u Hr.i tu sam aplicirao za mađarsko drzavljanstvo.Inace,mađarski pricam odlicno jer sam ga naucio kao klinac i odrastao sam u Su.Pratio sam zadnjih mjeseci vas sajt i skupljao informacije,dokumente sam predao u septembru 2015 i posle 7 mjeseci isao na zakletvu.Odmah sam nakon zakletve predao i dokumenta za pasos i sad ih cekamo.Moram odmah reci da nisam imao nista od ovoga svega sto se pisalo na sajtu (inace,svaka cast na sajtu,puno korisnih informacija,sajt je cista 10-ka),nikakvi dodatni razgovori,provjere itd.Kad sam skupio papire,sutradan sam ih isao predati sa svojom suprugom(morala je samnom zbog djece).Samnom su pricali mađarski a sa njom hrvatski.Sve je proslo ok.Moram napomenuti da je osoblje mađ.konzulata u Zg.izuzetno ljubazno,kulturno,izaci ce u susret za bilo sta,pomoci ce u svakom trenutku,i sve pohvale ovim putem na profesionalnoscu i ljubaznoscu.Zakletva klasika kao sto ste i pisali stim da si ovde sa konzulom mogao i popricati,dosao covjek pozdravio se sa klincima,suprugom,pitao kako smo putovali,kao da si dosao najnormalnije sa covjekom popiti kafu (i pricali na hrv.).Bio sam se iznenadio,jer citajuci sve ovo sto ste pisali,ocekivao sam i ja svasta,medjutim,ovde je sve drugacije nego u Su.ili Bg.Zasto?Pojma nemam 🙂 Sad cekamo pasose pa cemo da vidimo sta dalje u zivotu.Svima zelim srece u ovoj “misiji”,nije lako zbog jezika ali sigurno se isplati.Ne predavajte se i samo hrabro.Veliki pozdrav za sve…


Sinisa, 07.04.2016. Beograd

bio sam 7. aprila u 12:00 u ambasadi i postao madjarski drzavljanin, osecaj je predivan…

ceo proces za drzavljanstvo je trajao od 12:00 do 14:00 i mnogi su vec sve detalje opisali, ono sto je bitno je sledece :

posle provere brojeva na licnim kartama, cim udjete u hol je sto sa dokumentima koja treba potpisati, pored su 2 gospodje sluzbenice.
Dok potpisujete dokumenta ispitivala je gospodja sluzbenica veoma brzo, rafalno sa 5-6 pitanja, nekad i nerazgovetno, pa sam naculio usi koliko sam mogao i priblizio se,
jer uvek neka buka postoji kad je 30ak ljudi u istoj prostoriji, a pitajna su bila : “koliko dugo ucite madjarski? cime putujete u madjarsku ? ima li guzve na granici? gde ste predali ? s kim ucite ?
to sve ide tako brzo, a vi se trudite da potpisete na nekoliko mesta dokumenta i odgovorite, naravno atmosfera je otezavajuca, ali ko je ucio nema problema.

Otprilike po mojoj proceni je 30 ljudi je bilo na zakletvi,(bilo je i gostiju pa je teze bilo proceniti) otprilike pola ljudi na zakletvi je bilo sa maternjim madjarskim, pola sa ucenim madjarskim.
Kad smo zavrsili potpisivanje dokumenata, dosla je ista sluzbenica koja je ispitivala i prozvala 5 za dodatni razgovor sa konzulom.
Nisam posle toga zagledao da li su i oni bili prisutni u svecanoj sali i primili drzavljanstvo.

Ono sto je zanimljivo takodje, na mom okirat-u pise da je drzavljanstvo odobreno 13stog januara.
Dobicete priheftanu spajalicom i lakcim kartu na unutrasnjosti fascikle.

Sve u svemu prelep letnji dan (u aprilu) i prelep osecaj….


Boris mart 2016. Beograd

Evo informacija sa zakletve koja je odrzana u Beogradu.

Manje vise cu sve ponoviti sto su ljudi ovde vec pisali, posto u samom procesu nije bilo nikakve razlike. Ako pratite ovaj forum bicete i vise nego spremni.

U 12 sati je pocela prozivka ispred amabasade. Na ulazu proveravaju da li ste to vi, proveravaju da li je to taj broj licne karte koji ste naveli tokom telefonskog poziva prilikom dobijanje termina zakletve.

Nakon toga se ulazi u veliki hol gde sa leve i desne strane od ulaznih vrata ostavljate kapute i kisobrane i cekate da svi udju. Prvo ulaze oni koji su dosli na zakletvu a tek onda njihovi gosti.

Nakon toga gospodja koja je prozivala na ulaznim vratima odrzi govor od nekih 5-10 minuta nakon cega pocinje da proziva ljude jednog po jednog kako bi se potpisali na odredjena dokumenta.

Tokom potpisivanja postavi par pitanja vezanih za licne podatke npr: Kada ste rodjeni? Gde ste rodjeni? Koliko ucite madjarski? Gde ucite madjarski? Odakle dolazite? Gde trenutno zivite? itd. Stvarno nista komplikovano. Niko nije vracen iako je bilo ljudi koji su se zbunili.

Posto se potpisete dobijate dva formulara koja popunjavate odmah i jedan koji nosite kuci koji se odnosi na upis u biracki spisak. U prostoriji pored svi ljdi zajedno popunjavaju te formulare potpomazu se medjusobno, to traje nekih 20tak minuta. Nakon toga ista gospodja dolazi i objasnjava dalju proceduru objasnjava kada i kako moze da se preda za pasos itd.

Nakon toga osoblje amabasade otvara vrata svecane sale gde vas ceka konzul. Gosti sede pozadi a novi madjarski drzavljani napred. Pocinje zakletva sve po redu himna govor zakletva opet govor. Posle toga sampanjac slikanje sa konzulom ko hoce i odlazak kuci.

Sve u svemu, jako prijatna atmosfera nema razloga za stresiranje.

Srecno svima!


‘gsmboriss’, 29.03.2016. Subotica

E pa i ja konacno stigoh do drzavljanstva, naime juce sam imao zakletvu u subotici koja je prosla vise nego napeto i na ivici zivaca 🙂

pored to sto nas je bilo jako puno tri sluzbenika su svakog ponaosob propitivali koliko su mislili da je potrebno.

kao sto je vec negde i opisano na uluzu te ceka obezbedjenje koje te pita zasto si dosao, pregleda te metal detektorom i salje za levi sto, tu dobro naculjis usi da cujes u koji red te salje tacnije za koji sto. u mom slucaju ja sam bio u redu tri kod vidno isfrustrirane sluzbenice, pocela je klasicnim pitanjima, kako se zovem, odakle dolazim i broj mobilnog telefona, zatim da joj dam licnu kartu i da joj izdiktiram mail adresu, da dodam samo da su ta tri stola spojena i da malte ne sedite jedan drugom u krilu i da je doticna gospodja pricala kao da sapuce, a da svi ostali govore galame oko vas, zatim me je pitala koju sam skolu zavrsio, sta sam po zanimanju sta trenutno radim, da li sam ozenjen, e tu kad sam rekao da sam razveden ona me pita ko je staratelj ali nije pitala ni ko je “gyám” ni “kivel él” vec neku rec koje ni sad ne mogu da setim, naravno ja je gledam ko da mi kinez nesto govori, posle tih par trenutaka tisine ona kaze pa no sa kime zivi sa tobom ili majkom, tu se ja malo spetljam od treme i nervoze, ali se nekako izvucem, zatim me pita zbog cega sam dosao, kazem zakletve, ona pita cija je ovo zakletva, ja kazem madjarska, pa me pita sta cu ja biti posle zakletve, ja kazem madjarski drzavljanin, zatim me pita sto uzimam drzavljanstvo, ja kazem ocu da putujem u instranstvo, pa kod koga, zbog cega, sta cu raditi tamo, i zatim pitam gde i koliko sam ucio madjarski ja kazem kuci sa majkom, i zatim ko grom iz vedra neba kaze ona paaa zbog toga i pricas lose madjarski, ali posle prvog soka jer sam pomislio da ce me poslati kuci, ona vadi papire i govori gde da potpisem i kad ce doci kolega da nas sve odvede u “podrum”……..

eto opsirno ali da znate da je subotica samo za one koji su madjari 100% i naravno srecno i uporno jer ako imas jasan cilj do njega ces stici kakav god da je put do njega…


Milos 09.03.2016 Budimpesta

Pozdrav svima 🙂

Hteo bih da podelim svoje iskustvo i nadam se da ce pomoci svima koji su poceli proces sticanja drzavljanstva ili jos uvek cekaju poziv za zakletvu. Naime ceo proces sam poceo u Jan 2014 i dva puta odbijen/prvi put predao(Kiskunhalas)zbog nedovoljnog znanja jezika/ drugi put predao (Budimpesta) sam samo dobio odbijenicu ALI to me nije sprecilo da pokusam i TRECI put predao (Budimpesta)i pored provere jezika u BGu da uspesno nastavim proces. Juce 9Marta sam polozio zakletvu u Budimpesti i postao drzavljanin Madjarske :).Treci put sam predao papire u Budimpesti u Martu 2015 i cekao eto godinu dana na poziv za zakletvu. Po mom misljenju najbolje je predati papire najblize mestu stanovanja jer vecinom slucajeva zovu na dodatnu proveru jezika sto produzava proces a to niko ne zeli. Za dve nedelje predajem za pasos u Budimpesti gde moze da se izradi pasos za dan sto svima savetujem. Zelim sve da ohrabrim i podrzim u naporima, DA NIKAKO NE ODUSTAJETE jer sve mozete ako zacrtate sebi kao cilj, meni je moj trebalo da ostvarim duze nego sto sam mislio ali je to moj slucaj,Vas proces moze biti kraci ukoliko znate jezik bolje. Srecno 🙂


‘Konkvistador’ 26.02.2016 Beograd

Pozdrav drugari, evo konacno se zavrsila moja avantura. 1.oktobra 2014 krenuo sa ucenjem jezika. Intervju 12. maja 2015, u Boegradu-predao dokumenta. 15. decembra 2015. dobio pismo o odobrenom zahtevu za drzavljanstvo. 28 januara polozio zakletvu u Beogradu i juce 26. februara 2016. podigao pasos u Budimpesti (procedura za 24h- 53000 forinti). Znaci cirka 9.5 meseci od intervjua pasos je u rukama. Procedura vadjenja pasosa identicna kao sto je korisnik Giliszta objavio na strani 584 (hvala Giliszta). Nekome izdaju pasos odmah tog dana kada je predao zahtev, u mom slucaju morao sam prenociti u Budimpseti i sutra oko 11h sam preuzeo pasos. Kranje ljubazni sluzbenici i ko je u prilici preporucujem predaju tamo. Da napomenem da sam krajem 2013 dobio odbijenicu nakon 6 meseci cekanja (intervju imao u Madjarskoj). Zainatio sam se i zagrejao stolicu i isplatilo se.
Pozdrav i hvala na korisnim informacijama svima i srecno! Samo strpljenja i vere, ne odustajte!:)


‘Zolika’ 25.02.2016. Beograd

Da podelim svoje današnje iskustvo sa polaganja zakletve u Beogradu. O tehnikalijama tipa prozivanje i ostalo neću pisati, to je poznato.

Ja sam bio od onih, tačnije jedini, koji je pre zakletve bio na proveri kod konzula, a iz razloga što se, kad sam zvao ambasadu radi zakazivanja zakletve, nisam baš snašao. Konzul je jedan sjajan čovek, prosto mi je bilo neprijatno koliko je prijatan. Međutim, to ne umanjuje činjenicu da se jezik mora znati niti će se ikome progledati kroz prste. U razgovoru u četiri oka znao sam odgovor na svako pitanje, naravno nije to bilo sve gramatički ispravno. Pitanja su se odnosila na mene, porodicu, posao, ne mogu više ni da se setim, dakle, sve što dva čoveka koja se prvi put vide mogu da pričaju. Naravno, neki unutrašnji osećaj je bio i to da je bitno “ko si i šta si”, ne u nekom gordom smislu već u smislu da li si školovan, da li imaš posao, da li na neki bilo kakav pozitivan način doprinosiš društvu, te da se u tom slučaju možda i može zažmuriti ako baš odgovor na neko pitanje nije bio skroz potpun. Kao na fakultetu, ako profesor vidi da daješ ispite, da si primeran student, normalan čovek, svakako te neće oboriti zbog neke gluposti.

Sve u svemu, suština je da se jezik mora znati jer prosto drugačije ne može. Osoblje ambasade priča mađarski onako kako mi pričamo srpski, dakle, neće oni da usporavaju izgovor i tsl. da bismo razumeli, što je sasvim normalno. Znači mora da si u stanju da ispratiš komunikaciju. Ja sam odrastao u gradiću gde je odnos Srbi Mađari pola pola, meni je mađarski jezik poznat, sve je dvojezično, imam puno drugara Mađara, dosta sam i putovao što kroz, što u Mađarsku, tako da mi je svakako bilo lakše da naučim jezik. Jezik se mora znati. A ko god uči koji god jezik, a posebno jezik tipa mađarski, zna da je otkrivanje i učenje novog jezika jedna sjajna droga.

Još jedno zapažanje, čini mi se da sam bio jedini kojem mađarski nije maternji jezik, svi su ga pričali sjajno što ispred ambasade, što unutra. To mi je bilo malo obeshrabrujuće.

Naravno, sve pohvale za osoblje ambasade.

Bilo je teško, vrlo stresno, ali da, prošao sam, dobio sam honositasi okirat 🙂

Mindent jot!


‘Cape011’ 23.02.2016. Beograd

Ne zadugo pošto smo drugar sa foruma i ja popili pivo u kafiću pored ambasade, stali smo ispred ulaza i malo kisnuli na kiši, otvaraju se dvori i izlaze dve žene sa spiskom u ruci. Jedna čita broj lične karte a druga proverava da li je to taj broj ili si poslao nekog drugog da položi zakletvu mesto tebe.
E onda unutra gospođa priča i priča i priča, i kad završi proziva jednog po jednog da priđeš astalu, tj asztalu, i potpišeš 2 papira na po dva mesta da preuzimaš državljanstvo i onda ti pročita tvoj datum rođenja da ti potvrdiš da je tačno napisan na okiratu.
Osim naravno kada sam ja u pitanju gde me pita gde sam rođen, kad i gde sam učuio jezik, u kojoj školi i koliko dugo. Vrlo jednostavna pitanja.

Kada se potpišeš, onako smotano zbog treme, da ni sam ne bi mogao da pročitaš svoj lični potpis, tada dobijaš dva tj. tri papira da popuniš od kojih jedan nosiš kući da ga natenane popuniš da ako želiš da se prijaviš u birački spisak i kada budu izbori da možeš da glasaš za Orbana (živ nam i sretan bio).
Posle toga papire ostavljaš na pult.

Otvaraju se vrata svečane sale u kojoj već spremno za stolom čeka konzul sa lentom koji nam želi dobrodošlicu i čestita odobravanje državljanstava.
Posle lepe uvodne reči objašnjava proceduru zakletve posle koje se intonira mađarska himna koju peva cela sala. Ovom prilikom uopšte nije bitno kakve su vam glasovne mogućnosti ali je lepo da se nauči tekst himne. Ionako se peva samo prva strofa.

Posle himne konzul čita reči zakletve koje mi izgovaramo za njim. Intonira se još jedna nacionalna kompozicija posle koje momci koji rade u ambasadi unose šampanjac, a i sokove za one koji ne piju alkohol ili na primer voze pa da ne rizikuju da ih pripadnici MUP-a časte sa prigodnom uplatnicom za budžet Rep. Srbije.

Konzul se sa svakim novopostalim državljaninom kucne čašom i još jednom čestita.
Oni koji žele da u svoj album dodaju još jednu sliku koja će im ostati kao večna uspomena na ovaj svečani trenutak, koju mogu i njihovi unuci i praunuci da vide , prilaze ispred zastave Mađarske i staju pored konzula da se slikaju.

Posle toga mogu da se pokupe jakne i ode kući ali svi su zadovoljni pa ostanu da malo međusobno porazgovaraju i razmene lepe utiske. Ko zna možda su se dvoje tako i smuvali.

Tako je izgledala današnja zakletva.

Belgrádban, 2016 Február 23-én.


Mihailo 23.02.2016. Beograd

Samo da kratko obavestim društvo da je današnja zakletva protekla savršeno i da smo ćerkica i ja od danas novi državljani Mađarske! :)))

Bilo nas je dvadesetak + gosti.

Sve proteklo kako je već pisano: prozivanje imena po abecednom redu ispred ambasade, potpisivanje papira, popunjavanje formulara, himna, zakletva, govor, slikanje, šampanjac, kući!

Konzul ekstra fin čovek, vidi se izdaleka 🙂

Nikog nisu cimali ni za šta, iako je jedan dečko jedva izgovorio godinu rođenja, a ja sam pomogao jednom čoveku da popuni formular jer nije znao ništa od reči u formularu. (godina, mesto rođenja…) 🙂

Samo jednog dečka su pitali gde je učio jezik i koliko dugo, koliko sam ja video…

Još pasoš i gotova priča, hvala svima na saradnji i srećno!


‘Tina1123’ 11.02.2016. Subotica

Bila sam juce na zakletvi u Subotici i polozila 😀 Kao sto sam i obecala podelicu svoje iskustvo. Kada dodjete ispred konzulata bude jedan cuvar, njemu kazete zasto ste dosli, kada udjete u prostoriju na levo su sluzbenici, kod njih odete i predstavite se i kazate da ste dosli na zakletvu, oni vam daju 2 formulara od kojih je jedan obavezno popuniti a drugi ne, i morate pazljivo da slusate da biste dobro culi za koji sto vas posalju (npr sto br 2 ima levu i desnu stranu, pa da ne pogresite). Onda stanete u red i cekate…kada dodjete na red sednete, predstavite se, date licnu kartu i formular/e, tamo vas sluzbenik malo propita tipa s kime ste dosli, odakle ste, da li su vam se u medjuvremenu promenili podatci, adresa, mail, kada ste zavrsili skolu, jel radite… Onda vam da dva papira da se potpisete na 4 mesta. Kada to zavrsite sednete negde ako nadjete mesto i cekate zakletvu ili konzula na dodatni razgovor (u mom slucaju konzula :D) Bila sam odmah druga po redu (a bilo nas je mislim 4 koji su morali na proveru znanja jezika) Imala sam mnogo srece sa konzulom, dobar covek i korektan, nije me previse ispitivao mozda 5 min. Pitao me je da opisem svoju porodicu, ko zna najbolje madjarski, s kim sam ucila jezik, da li mi radi otac, brat, gde, pa u vezi toga (posto sam rekla da radi na brodu americka kompanija on je pitao koje gradove u americi je obisao, koja je to strana sveta) da li sam udata, da li sam zavrsila skolu, kada, kakvu skolu, koja struka, ima li perspektivu, kada sam poslednji put bila u Madjarskoj, malo da opisem put, zasto sam isla, sa kime, sta volim da radim u slobodno vreme…i to je bilo to, rekao je da dovoljno dobro znam i da sacekam u holu da nas zovu na zakletvu. Onda kada na to dodje red ide se u cuveni podrum 😀 Oni koji polazu zkaletvu sedaju u prve redove a oni koji su gosti u zadnje. Prvo jedan covek objasni sve redom kako ce sve ici oko same zakletve, slikanja sa konzulom da iskljucite telefone itd. Onda dolazi konzul kaze par reci, pa svi ustanete slusate/pevate himnu, sednete, opet konzul prica o svemu i svacemu vezano uz prava, duznosti, i tako tome, opet ustajete ponavljate za konzulom zakletvu glasno i jasno, on prozbori par zavrsnih reci, pa krece prozivanje kad cujes svoje ime odes do stola uzmes drzavljanstvo rukujes se sa konzulom, na kraju sampanjac, ko oce slika se sa konzulom pa kuci 🙂 nadam se da sam bila od pomoci, ako vas zanima jos nesto pitajte…


‘Natasa’ 08.02.2016. Beograd

Evo i ja da podelim svoje iskustvo, nadam se da ce biti od pomoci. 😉

Baka mi je Madjarica,ali kako sam kao dete bila nedokazana, nisam htela da je slusam i ucim pa sam sad krenula od 0. Pocela sam da ucim madjarski misleci kako mi je dovoljno 3 meseca, to tako ide, svi tako dobiju. Medjutim, kada su dosli novi izbori i mandat je produzen, odlucim da ne zurim, vec da temeljno to sto bolje savladam kako u skoli tako i sa bakom povremeno.
Nakon godinu dana ucenja izasla sam na razgovor u Novom Sadu. Par dana pre provere treba da se odnesu formulari na proveru i tada sam se totalno izgubila od treme, jedva sam progovorila, baka je pricala,a zena koja radi, ne bas ljubazna, silno se cudila kako ja uopste mislim da probam kad pojma nemam. Dva dana kasnije, to je bio oktobar 2014.odlucila sam da probam pa sta bude. Cim me je ugledala poslala me je u neku sobicu, dok su svi ostali isli za sto. Dok sam cekala nisam ni primetila da je pored mene seo konzuli i poceo da ispituje.
Za razliku od nje, bio je izuzetno fin. Pitao me je bukvalno sve o zivotu,a kada sam ga zamolila da uspori ili ponovi to je zaista i uradio sa blagim osmehom.
Pitao me je: ko sam, sta studiram ( odmah da napomenem da iako oni za arhitekturu kazu arhitektura, insistirao je na madjarskom prevodu koji je műépítészet, nisam u momentu skapirala,pa kad sam izgovorila reagovao je: pa toooo te sve vreme pitam), sta su mi mama tata, da li pomazem po kuci i sta, da li imam momka, koliko se dugo poznajemo, da li sam bila u Budimpesti,koliko cesto i sta sam obisla, sta mi je baka, da li sa njom ucim i zasto nisam ranije i onda cuveno pitanje zasto zelim drzavljanstvo.
Odgovarala sam sve: pozivala se na pretke, kako bi mi baka bila bas ponosna da imam, da je jednostavnije putovati, da je ovde tesko naci posao pa madj.pasos to olaksava,a on je neprestano pitao: i zasto jos, dok ja na kraju nisam rekla da je to to, da nemam vise razloga.
Onda mi je rekao da podjem za njim i pokazao sto gde da sednem.
Tamo je bila jedna fina gospodja, ona me je pitala sve standardno i oko biografije. Tu je naisla jos jedna gospodja koja se sve vreme setala, koja mi se ismevala za biografiju, u fazonu: ti ovo nisi mogla sam napisati i ja sam i rekla da nisam, da mi je baka pomogla. Tu me je jos ispitivala u kojoj skoli sam ucila madjarski i kojom rukom pisem. Kada je konacno otisla i ja ostala sa onom ljubaznom gospodjom, ona mi je zatrazila da se potpisem na biografiju i tu sam se zbunila jer je potpis vec postojao,a poenta je bila da se pisanim slovima potpisem, kao takva je procedura da moram pred njom. Zatim je naisla gospodja s pocetka i cudom se cudila da me je konzul pustio, na sta joj je on odg da nisam sjajna,ali da se sporazumevam i razumem.
Tako je prisla i 4.gospodja i rekla mi da sam prosla,ali da nastavim da ucim da me ne bi na zakletvi odbili i ja sam trazila da zakletva bude u Beogradu, jer sam cula da su mnogo blazi nego u Subotici. Sve u svemu, u toj prostoriji ima par stolova za kojim su zene, ali nije bas jednostavno jer one tiho ispituju da ne bi jedan drugoj smetale i bila je jos ta jedna koja se setala i ubacivala se sa pitanjima.
Pozivno pismo nisam dobila mesecima, a receno je da cu ga doboti posle 3,4 meseca. Kako je doslo vreme da idem u Ameriku, brinulo me je da stigne kada nisam tu i da nastane problem. Onda sam zvala Bg da vidim sta se desava i rekli mi da postojim u sistemu da sam bobila,ali da, posto sam trazila Bg, traje duze i da nije problem da dodjem posle Amerike jer se videlo da ce pismo da mi stigne za 2 nedelje, sto je tada vec bilo kasno.U svakom slucaju, imas fore god dana nakon sto pismo stigne.
Kada sam se vratila za Amerike posle 5 meseci, pocela sam ponovo da ucim tj,ponavljam misleci kako cu im se javiti kad ja budem htela, posto 5 meseci nisam progovorila, medjutim, zvali su me 02.novembra jer sam ja rekla da se vracam u oktobru,pa da vide sto se ne javljam. Zakazano mi je za kraj novembra 2015.i zvali su koji dan pre da provere da li dolazim ali se nisam javila.
Otisla sam u Bg, par min pre 12 izasle su dve gospodje i objasnile da prvo prozivaju nas koji trazimo,a onda goste i da pripremimo licne karte. Kako su nas prozivale, one su uzimale l.k.na proveru i pitale me da li sam konacno stigla iz SAD. Sve vreme su bile ljubazne i prijatne.
U tom holu su nam pokazili gde jakne da ostavimo i zenica je ispricala sta sledi. Nisam sve razumela, ali poenta je bila da ce nam podeliti formulare koje cemo popuniti, neke odmah predajemo,a biracki spisak kada hocemo. Onda su nas redom prozivale i pokazivale formulare gde da se potpisemo i pitale gde i kada smo rodjeni i kako mi je bilo u SAD.
Posle potpisivanja smo usli u salu gde su nas za to vreme cekali oni koji su dosli sa nama i poceli smo da popounjvamo to sto treba. One neko vreme nisu ni ulazile, tako da smo se medjusobno dogovarali i sve je bilo ok, cak i pricali na srpskom. Onda su i one usle,pomogle ako je nekome trebala pomoc, to pokupile, otvorila su se vrata i usli smo u svecanu salu, prvo mi pa gosti iza nas.Tamo su nam ispricali o tome sta znaci to sto smo dobili njihovo drzavljanstvo, o nasim pravima, izgovorili smo svi zajendo zakletvu, pustili su himnu i jos neku pesmu i usledilo je slikanje, sampanjac i posluzenje. Tu smo platili i fotke i razlisli se.
Bilo je krajnje prijatno i normalno, onako kako bi i trebalo s obzirom na to da si vec prosao razgovor provere i da je ovo samo formalnost.
Sada me ceka dobijanje pasosa u martu, nadam se da ce i to proci ok.


‘Varaxy28’ 28.01.2016. Beograd

Evo da podelim iskustvo sa zakletve. U 12 smo bili ispred kapije kada su dve službenice izašle da nas prozivaju i proveravaju br.LK nakon toga u holu ambasade iste dve službenice opet po imenu prozivaju da priđeš i da se ispotpisuju dokumenta, usput dok potpisuješ postave ti par neformalnih pitanja tipa gde si rođen, kada, koliko dugo i gde si učio jezik (što je bar bilo u mom slučaju) nakon toga svako dobija formulare koje treba da popuni, što je već opuštenije jer može međusobno da se pomogne ukoliko nekom nešto nije jasno prilikom popunjavanja istih… nakon toga službenica održi kratak govor (objašnjava oko zakazivanja termina za pasoše itd.) i uputi nas u svečanu salu gde se peva himna, izgovara zakletva i nakon toga sledi šampanjac, slikanje sa konzulom i posluženje pecivom…

Sve u svemu bilo je dosta opušteno i ujedno svečano. U grupi od nas 30-ak većinom su bili ljudi čiji je mađarski maternji jezik.

Eto nakon godinu i 6 meseci priveo sam i to kraju, a sada još pasoš ostaje…

Veliki pozdrav svima!!!


‘Konacno’ 19.01.2016.Subotica

Verovatno kao i svako ko je trazio drzavljanstvo cuo je za nekog ko ima nekog ko za neke pare moze da mu sredi sve bez poznavanja jezika …..
Naravno da sam probao i to dva puta i naravno da nisam uspeo.
Posle sam se zainatio i poceo da ucim i ucio sam dve godine sa pauzama predao sam papire za drzavljanstvo u Novom Sadu pricao sam sa jednom zenom oko 45min nije bila zadovoljna mojim poznavanjem jezika i rekla je da ce me sada pustiti ali da i dalje ucim i da ce me zvati u Suboticu na proveru jezika.

I tako je i bilo dosao sam u Suboticu na zakletvu sluzbenica je bila krajnje neljubazna nista je nisam razumeo uspeo sam da odgovorim na neka pitanja sto sam razumeo ona naravno nije bila zadoboljna i poslala me kod konzula.

Konzul je bio fin ali ja se nisam snasao kako treba pogresio sam i nije me pustio uz pricu vezbaj jos pa se javi kasnije.
Kasnije(posle 3-4 meseca) je bio neki drugi konzul kao od brega odvaljen krajnje neljubazan i neprijatan nije bio zadovoljan ni sa jednim mojim odgovorom a i imao je jako provokativna pitanja tipa da li si gledao partizanski film Sutjeska itd.
Da ne bih jako duzio, jutros sam ponovo bio u Subotici na zakletvi i posle skoro 2 godine ucenja (naravno sa pauzama) opet su me ispitivali ovaj put sam sve razumeo i sve je bilo dobro sada mi ostaje jos samo pasos i cao!

Kada sam predavao papire za drzavljanstvo u Novom Sadu pitali su me: ko sam, odakle sam dosao,sa cime sam dosao, sa kime sam dosao, zasto sam dosao, ko mi je predak na koga se pozivam, kako se zvao, kada je rodjen, da li sam ja pisao biografiju, da li poznajem madjarsku istoriju, kada sam rekao da ne znam ona je rekla da to moram da znam, sta volim da jedem da li znam da spremim neko jelo i kako se to jelo sprema(ali tu bukvalno sve treba da se objasni) da li imam nekog u porodici ko govori madjarski, gde sam ucio madjarski sa kime pricam zbog cega trazim madjarsko drzavljanstvo(onaj ko nema pretka koji je i imenom i prezimenom madjar bolje da na ovo pitanje ne da odgovor da su mu preci bili madjari jer od toga polude sve je bolje od toga) kojom rukom pises koja je desna ruka.

Posle sam pozvan na zakletvu u Suboticu i pretpostavljam da su imali negde zapisano da slabo vladam jezikom i opet su poceli sa resetanjem:
Prvo sam usao levo od ulaza ima astal gde treba da odes i da kazes zasto si dosao i kako se zoves posle toga te momak koji radi tamo uputi na sto broj 1 ili 2(danas sam video da su ubacili i sto sa brojem 3) dobro pazi da cujes koji ti je broj rekao tu stanes u red i cekas kada dodjes na red sednes na stolicu i tada je sluzbenica koja je radila bila po meni jako neljubazna stavila je ruku preko usta i pocela sa pitanjima kako se zoves odakle dolazis, cime si dosao, sta si radio juce cime se bavis, ja sam ta pitanja jako tesko razumeo zbog toga sto nije jasno govorila(a nisam znao kako da joj kazem da prica razgovetnije)
posle me je pitala nesto to nisam razumeo i kada sam joj rekao da ponovi ona mi je rekla da sednem i da sacekam konzula.

Konzul me je pitao gde sam predao zahtev za drzavljansto, kada, koliko dugo ucim madjarski, da lli neko u porodici govori madjarski i onda bam da opisem nekog lika koji je tu stajao to nisam razumeo zbunio sam se i on je rekao da nisam spreman i da ucim jos pa da se javim posle je jedna zena prisla mom drugu koji je madjar i rekla mu je da se vidi da ja ucim ali da nista ne kontam i da imam fore godinu dana da ucim i da ce mi papiri biti kod njih u pisarnici pa da zakazem termin kad budem spreman i okrene se prema meni i kaze na madjarskom da li znas sta je pisarnica kao kazi na srpskom naravno da nisam znao.

Sledeci put sam ponovo otisao ovaj put cim sam seo za sto sluzbenica je rekla da sacekam i da moram da pricam sa konzulom i tu bam dolazi konzul dva metra ogroman nadrndan krece da prica klasicna pitanja i onda kao koji ti je omiljeni film da li si gledao partizanski film Sutjeska ja sam rekao da nisam on sav u cudu kako nisi, pricaj mi o titaniku sve,da li znam madjarsku zakletvu da mu objasnim o cemu se tu radi da li znam himnu da mu objasnim i nju, pricaj mi o madjarskoj, kako bi ja predstavio madjarsku danas sutra kada odem negde preko, pricaj mi o madjarskoj istoriji ali on nije hteo da cuje nista sto pise u knjigama vec je hteo da mu ja to ispricam narodskim recima posle toga je dosla zena i sela pored njega on joj je objasnio da ja razumem ali kao pricam skolski a ne ulicarski (ili kako vec hocete to da nazovete) zena me je pitala da li sam bio u Madjarskoj kada sam rekao da sam bio pitala me je gde i da opisem ceo put ali bukvalno sve kada sam ispricao onaj ogromni nadrndani konzul je prokomentarisao nesto u fazonu kako sam ja to naucio napamet i da kao ucim tj nemoj da ides u skolu da placas casove vec idi kod madjara da pricas sa njima posto je madjarski jezik ziv jezik njega moras da pricas sa ljudima a ne u skoli i opet sam otisao kuci razocaran i tada sam napravio malo pauzu sa ucenjem jezika i danas sam opet otisao sa time da nemam sta da izgubim ja drzavljanstvo nemam mogu ili da zivim i dalje bez njega ili da pokusam ponovo pa…

Danas kada sam dosao odmah na ulaznim vratima je stajao covek iz obezbedjenja i pitao me zasto sam dosao kada sam rekao odgovorio mi je gde da idem (naravno da sam znao gde treba da idem pa boze bio sam pre toga dva puta:)) isto pitanje zbog cega si dosao i kako se zoves i idi za sto broj jedan.

Tamo sluzbenica jako fina devojka kako se zoves bio si ovde ranije imamo ovde napomenu da slabo govoris sacekaj malo moras da popricas sa konzulom(ok nista novo ) dolazi konzul zena isto fina i prijatna kaze izvolite zamnom u prostoriju pored izvolite sedite i krece sa pitanjima ko je predak na koga se pozivam cime se on bavio gde sam ucio i gde ucim i pricam madjarski koliko dugo zasto trazim madjarsko drzavljanstvo kako se zove drug sa kojim sam dosao da li on govori madjarski kako mi se zove tata, mama sta rade, da li imam brata ili sestru cime se bavi i onda krece prica da li razumem madjarsku himnu pa zakletvu i iza tebe su stepenice a na zidu ima slika sta je na slici, koja ti je desna ruka, sta je bitno za biometrijski pasos(slika otisak prsta i potpis) koji je prst palac a koji prst je za otisak i onda kao da me bog pogledao ustaje i odlazi do sluzbenice i kaze moze da prodje

Jeeeeeeeeeeeeeeeessssssss

Onda vas sprovedu dole u podrum kada sam se spustio sa stepenica jedan covek me je pitao da li zelim da ostavim kaput u garderobi ja sam rekao da zelim i on mi je rekao ostavi ga tamo i pokazao gde usao sam u salu(konacno) tu pocinje prica ko polaze zakletvu sedi ispred ko je gost ide iza i naravno iskljucite mmobilne telefone da ne smetaju ima jedna knjiga utisaka pa ako neko hoce nesto da napise moze posle to ide u madjarski nacionalni muzej deca mogu nesto i da naslikaju itd to je klasika onda ide himna zakletva i konzul kaze da ko hoce da se slika neka stane sa leve strane a onaj ko hoce da napise nesto u knjizi taj da ide sa desne strane a sampanjac moze da se ostavi na tacnama koje su tu negde pored postavljene.
Konacno slikanje provera mail adrese ako nemaju onda vam je traze da im date i kuci
aliiiiii nije jos gotovo penjem se gore i neki covek krece nesto da mi prica i posto naravno nisam nista razumeo ja kazem igen i on meni izvoli sedi posle sam shvatio da sam pristao da popunim formular za glasanje i to sam popunio uz pomoc sluzbenice i konacno kraj 😉

ovo je ukratko moj put do slobode nadam se da sam bio od pomoci


‘Ajdukovac’ 10.01.2016. Subotica

Ja sam intervju prosao na konzularnom danu, kod sluzbenika konzulata. U roku od 6 meseci sam dobio telefonski poziv iz konzulata da mi je zahtev odobren i kada da se pojavim. Tada sam shvatio da su oni mene kontaktirali i mesec dana ranije, ali sam tada bio na godisnjem odmoru i kasno sam video propusten poziv. Medjutim broj je bio “cudan” svega cetiri cifre, a nije se mogao pozivati, uzivao je neku vrstu zastite.

Ja sam na intervjuu bio veoma dobar, bez lazne skromnosti. Ucio sam madjarski godinu dana u Novom Sadu u skoli jezika i po nesto sam kuci, imao sam ukupno 115 skolskih casova.

Nakon toga sam pokusao sa predajom papira u Madjarskoj. Sluzbenica mi je rekla da govorim solidno, ali da su njih upozoril iz vlade i da se plasi da preuzme papire nekoga ko nije madjarski ne govori kao “anyanyelv”. Onda sam se malo razocarao i batalio.

U medjuvremenu sam se zaposlio. Medjutim, dobrih godinu dana, nakon svega toga, u moj rodni gradic su dosli iz konzulata. Odlucio sam da okusam srecu. Uzeo sam 4-5 casova, malo obnovio znanje i izasao. Nisam znao nista bolje nego u Madjarskoj. Pricao sam prvo sa jednim momkom kratko, a onda sa jednom ljubaznom i lepom devojkom. Razgovarali smo dobrih 15 minuta, ako ne i 20. Dao sam sve od sebe i slobodno mogu reci da sam “izdominirao”. Ona je bila vidno zadovoljna i nekako sam imao osecaj da sam prosao, ali kako sam skeptik po prirodi nisam se hteo radovati unapred.

I onda je dosao taj poziv, uhvatili su me na ulici, oko pola pet popodne. Bio sam zaista prijatno iznenadjen. Rekli su mi da dodjem kroz nedelju dana (ponedeljak za ponedeljak).

Otisao sam tamo, ali se taj odlazak nazalost poklopio sa nekim drugi vaznim profesionalnim obavezama, bukvalno dan za dan. U glavi su mi bile sasvim druge cinjenice, mnogo vise energije sam usmerio ka tom profi izazovu nego ka madjarskom, gde sam zakazao i odradio samo jedan, neformalni cas, konverzacije. Od intervjua do zakletve nisam nista radio u skoli, a dodira sam madjarskim sam imao pomalo, kroz neobavezno caskanje sa kolegama Majdarima. Naravno, Bog me je kaznio. Posledice su se osetile.

Dosao sam tog dana u Suboticu, veoma umoran i pod stresom zbog gore pomenutih obaveza. Isao sam od stola do stola, konverzacija je bila osnovnog karaktera. Jedna devojka mi je nakon dva postavljenja pitanja (sta ste po struci i gde radite) rekla kako ce konzul malo popricati sa mnom i da sacekam sa strane. Tada sam shvatio da je od 30 ljudi tog dana, tamo bilo 5 Srba i da su svim kojima madjarski nije maternji odredili “dodatan intervju”. OK, da budem precizan, bio je sa nama izdvojen i jedan Madjar, koji je upisao madjarski kao maternji, ali su ga brzo prozreli i rekli mu da mora i on na dodatnu proveru. Momku madjarski stvarno nije “native”, nego srpski, tako da necu da pomislite kako diskriminisu Srbe, jednostavno, kriterijum je jezik. Mozete se zvati Srboljub Petrovic ali ako madjarski govorite C2 nece biti nikakve dodatne provere. Isto vazi i ukoliko se zovete Attila Orban, ukoliko vam madarski nije “native”, idete na dodatnu proveru, ma sta vi napisali na onom listicu koji dobijate u Konzulatu, koji je uzgred vrlo jednostavan za popuniti.

I tako, usao ja u onaj hodnik, tamo tri fotelje, preda mnom konzul i vicekonzul. Nisam bio dovoljno koncentrisan i veoma loše sam ušao u razgovor, ali kako je vreme prolazilo ja sam pricao bolje i bukvalno se prisecao reci koje dugo nisam koristio. Naposletku, konzul mi je rekao da solidno govorim, ali da mi ocito fali konverzacije, te da moram pricati sigurnije, samouverenije, slobodnije i brže. Održao mi je mini predavanje i pitao me da li sam sve razumeo? Ja sam odgovorio potvrdno. Pošto mi nije verovao, zatražio je da mu prevedem na srpski, sve šta mi je rekao (a pricao je barem dva minuta). Ja sam sve preveo cega sam u momentu uspeo da se setim, vice konzul je potvrdio da je prevod tacan i konzul se prijatno iznenadio. Rekao mi je, da veruje u mene, da radim intenzivno i da se javim za tri meseca.
Još mi je pokazao moju potvrdu, Orbanov potpis i lakcim i rekao da me cekaju u Subotici, da nece nikuda otici i da se nada kako cu ih uskoro preuzeti. Bili su korektni i ne mogu da se ljutim na njih. Da sam radio nakon intervjua, kao što sam obecao sebi da cu, sigurno bih prošao. A ne želim da pokrecem nikakve procedure. Dokle god se ja ne upišem u knjigu državljana, ja i nisam državljanin.

Druga stvar, jednom steknuto državljanstvo na ovaj nacin se može i izgubiti. Svakog meseca citam kako je po nekoliko ljudi koji su na osnovu “honositasa” stekli državljanstvo, isto i izgubili, pri tom se uopšte ne navode razlozi. Dakle, njihov pasoš, njihova pravila.

Ja ne planiram da se selim, vremena imam, nikoga necu da podmicujem niti na bilo kakav nelegalan, nemoralan i nezaslužen nacin dodem do državljanstva.


Lale0201, 21.12.2015, Subotica

Evo drugari, sad se vratio sa polaganja zakletve u Subotici. Sve je bilo ok. Zakletva je bila zakazana za 13h. Dosao sam u zakazanom terminu i vec je bilo dosta ljudi. Malo porazgovarao sa sluzbenikom konzulata ono tipa cime se bavim, hobi, itd. Nikakva dodatna ispitivanja nije bilo. Moram da naglasim da nikog iz grupe nisu dodatno ispitivali ni vratili sa zakletve a bilo nas je oko 40-tak. Pozz…


Milorad 07.10.2015. Kina

Ja sam danas postao drzavljanin Madjarske (naravno da sam ostao drzavljanin meni drage Srbije). Osecaj i prijem je bio fenomenalan. Sve je proslo glatko (sa izuzetkom velike treme koju sam imao i greskica prilikom zakletve usled toga). Sve je bilo apsolutno spremno za ceremoniju, samo za mene (samo sam ja polagao). Nikakvo propitivanje ili procena znanja jezika,naprotiv,maksimalna srdacnost i rasirene ruke, to je ono sto sam danas doziveo. Cak sta vise, uspeo sam da predam i za pasos. Sad jedino cekam da me pozovu da isti preuzmem. Sve ovo se desavalo danas u Kini u Chongqingu i pretpostavljam da je moje iskustvo drugacije od onih koji su polagali zakletvu u Bg ili Su. Da ne zaboravim,zakletva koju je Borislav postavio na forumu je ta koja se polaze. Hvala svima. Ako imate pitanja,slobodno pitajte,rado cu odgovoriti.


29.10.2015, Beograd, ‘Nebaaa’ sa foruma:

Da podelim sa Vama par utisaka sa današnje zakletve u Beogradu:

U 12h počinju sa prozivanjem ispred ulaza u Ambasadu i kontrolišu lične karte, po ulasku u predvorje jedna od dve gospođe je održala kratak govor a potom smo krenuli da potpisujemo neka dva dokumenta. Po potpisivanju smo dobili tri papira od kojih se dva popunjavaju a jedan zadržava i još mi nije jasno šta se radi sa njim ali nema veze (nešto za upis u birački spisak).

Kada smo popunili ta dva papira (pritom nije ništa teško, onaj ko je popunio obrasce kada je predavao dokumenta znaće i ovo da popuni a ako ne pomoći će mu neko ko zna i oko toga nisu pravili problem) pokupili su ih i uveli nas u sledeću sobu u kojoj je ponovo gospođa držala govor.

Dosta brzo govori tako da je nisam sve razumeo ali jesam da je prvi slobodan termin za predaju zahteva za pasoš tek u januaru.

Potom smo ušli u salu u kojoj nas je čekao konzul koji je održao kratak govor a onda je krenula intonacija himne.

Po završetku himne konzul nas je prozivao i podelio državljanstva a zatim su nas poslužili šampanjcem. Ko je hteo mogao je da se slika sa Konzulom a slika košta 300 dinara i nije obavezna.

Sve u svemu pitaće Vas samo za datum i mesto rođenja kada budete potpisivali dva dokumenta na ulasku, drugih pitanja koliko sam čuo nije bilo niti je ko odvajan sa strane radi ponovne provere. Niko Vas neće gledati da li pevate himnu ili ne, a kod potpisa ona dva dokumenta savetujem da ih potpišete na latinici (mada nisam čuo da su ikoga cimali zbog potpisa) Bilo nas je oko dvadesetpet a sve je trajalo od 12-13:40.

Dugo sam čekao ovaj dan ali se isplatilo…

Planiram u narednih petnaestak dana da krenem put Budimpešte i podnesem zahtev za pasoš, pisaću Vam kako je prošlo.


22.10.2015, Beograd,‘Tibilingli’ sa foruma:

Danas sam obavio zakletvu i uruceno mi je drzavljanstvo i lakcimkarta.Tacno u 12 su otvorili kapiju,prozivali ljude po abecednom redu i legitimisali ih.Posle toga u holu se pristupilo potpisivanju dokumenata i obicno je pitanje bilo datum i mesto rodjenja.Podeljeni su formulari i to 3 komada.Jedan formular je statisticki,drugi bas i ne mogu da se setim u vezi cega je i treci je u vezi upisa u biracki spisak,sa tim da prva dva se popunjavaju,a treci se popunjava naknadno po zelji,a moze i online.Sva pitanja su vrlo prosta i nikakva nisu novina u odnosu na upitnik pri predavanju dokumenata za trazenje drzavljanstva.Kad se to zavrsilo ostavljaju se ti formulari na pultu i odlazi se u prostoriju do tog hola.Tamo gospodja objasnjava par sitnica u vezi drzavljanstva i objasnjava ljudima o zakazivanju termina za pasos ko to zeli.Rekla je da zainteresovani sad posle telefonskog poziva mogu zakazati termin za predavanje dokumenata za pasos i da su prvi slobodni termini polovinom decembra,rekla je da je u Subotici krace vreme cekanja na termin.Naglasila je da jos nekih deset dana nismo u sistemu,tako da izbegnu ljudi troskove ako su mislili odmah da traze pasos u Budimpesti po ubrzanoj proceduri.Nakon toga otvorili su vrata od svecane sale,tu smo zauzeli prvih pet radova,nasi gosti su sedeli iza.Prvo nas je konzul pozdravio i nakon intoniranja himne i polaganja zakletve je odrzao jedan govor i pricao o povoljnostima koje ljudi imaju sa madjarskim pasosem pri putovanju i pricao je o pravima i obavezama madjarskih drzavljana.Posle toga su opet abecednim redom pozivani ljudi jedan po jedan ili cele porodice ako su zajedno podnele zahtev i urucena su gore navedena dokumenta.Posle toga je podeljen sampanjac ili sok deci i konzul je prisao svakom i nazdravio.Zatim ko je hteo fotografisao se sa konzulom fotografisao se i to je bio kraj.Posle toga je svako mogao ici svojim putem.

Sreo sam dosta ljudi ovde sa foruma koje ovim putem pozdravljam i zelim im sve najbolje,sjajni su momci.

Svima koji jos cekaju zelim sto krace cekanje!


24.09.2015, Beograd, ‘iconkin’ sa foruma:

Pozdrav svima.Ja danas privedoh svoje 15-to mesecno putovanje kraju. Zakletva je bila u BG u 12h. Sam postupak je opisan u nekoliko prethodnih postova, ali evo i mog videnja za sve koje to zanima.

Par minuta pre 12 otvorena je kapija i službenice su nas legitimisale na samoj kapiji pre nego što su nas pustile u hodnik. Bilo je, po mojoj proceni, nekih 50-tak ljudi – što samih kandidata, što gostiju. Kada se to završilo pustili su nas u hol, gde smo svi stali naspram stola gde su stale dve službenice koje su nas legitimisale na kapiji. Pošto je jedna od njih govorila o popunjavanju statistickih upitnika i formulara koji služi za prijavljivanje u njihov glasacki sistem (ako sam dobro razumeo taj deo), krenule su da nas prozivaju po abecednom redu. Kako smo prozivani, prišli bi stolu, gde smo pitani za datum i mesto rodenja i za datum i mesto rodenja deteta, ako se državljanstvo traži i za dete. Mene su pitali da li sam vežbao u meduvremenu madarski, na šta sam odgovorio da sam ucio svaki dan, što i jeste istina. Njih dve su se osmehnule, ja sam potpisao dva formulara koji ostaju kod njih, dobio onaj statisticki formular i onaj za izbore i onda sam prešao u susednu prostoriju, gde smo posedali na fotelje i krenuli da popunjavamo formulare. Znaci, kako je ko završio sa legitimisanjem, tako je dolazio sa formularima u tu prostoriju. Popunjavanje je potrajalo, dok smo se svi medusobno isproveravali, konsultovali itd. Kada smo završili sa tim jedna od one dve službenice je došla i pokupila formulare i onda detaljno objasnila procedure i cenovnike oko izrade pasoša. Kada se to završilo, otvorena su klizna vrata i ušli smo u prostoriju sa poredanim stolicama i stolom, za kojim je vec stajao konzul. Posle njegovih uvodnih reci i pozdrava prešlo se na intoniranje himne, zatim smo poslušali prigodni odlomak koji je procitao jedan mladic. Sve to je pratila i fina muzika. Onda smo svi ponovo ustali i izgovorili zakletvu. Posle toga je usledila dodela uverenja o državljanstvu i lakcim kartica, što je i fotografisano. To sve dobijete u vec pripremljenoj fascikli. Kada su sva uverenja podeljena, ušli su momci koji su doneli šampanjac i sokove. Svako je uzeo šta je želeo a konzul je išao i nazdravljao od jednog do drugog. Posle toga je svako ko je želeo prišao konzulu da se fotografiše a posle fotografisanja fotograf bi uzeo vaš email na koji ce vam fotografije poslati.Eto, mislim da ništa nisam preskocio. Moram da kažem da do pre samo godinu ipo dana nisam ni sanjao da cu se upustiti u sve ovo, a još manje da cu sve uspeti da sredim od prve. Još jednom da ponovim, ni o kakvoj diskriminaciji pri dodeli državljanstva nema ni govora, jer ja u porodici nemam nijednog Madjara, vec sam uspeo do ovoga da stignem zahvaljujuci svom radu i naravno sreci jer su se ’’kockice poklopile’’.Svima koji su u postupku ili razmišljaju da pokrenu ovaj postupak mogu najiskrenije da preporucim BG konzulat, jer su ljudi ljubazni, predusretljivi i mislim da cene trud koji ulažemo u sve ovo, pogotovu nas kojima madjarski nije maternji jezik, niti ga govore od malih nogu.Pozdrav i srecno svima 🙂


25.09.2015, Subotica, ‘Pixie’ sa foruma:

Ja sam položila zakletvu juce u Subotici. 🙂 Iz drugog pokušaja pošto su me pocetkom avgusta vratili zbog nedovoljnog znanja jezika. Dakle, pretprošlog utorka sam telefonski zakazala termin za juce, došla, sve je bilo potpuno isto kao i zakletva u avgustu, red ljudi ispred dva stola. Službenica me je pitala da li su mi broj telefona i adresa ostali isti i uputila me da sacekam konzula ali nisam razgovarala sa njim vec sa jednom ženom koja je bila vrlo ljubazna. Rekla mi je da kažem nešto o sebi, na kog se pretka pozivam, zašto tražim državljanstvo, skrenula mi je pažnju na koleginicu sa kratkom kosom koja je sedela za stolom iza mene i pitala me šta se nalazi na zidu pored nje (u pitanju je bila karta Madarske). Pitala me je šta znaci pridržavati se zakona i kako to Madarsku prihvatam kao svoju domovinu. To je otprilike bilo to.


17.09.15, Beograd, ‘Szerblany’ sa foruma:

12:00 Dve ljubazne službenice izlaze da nas pozovu. Jedna od njih je ona simpatična žena sa kojom smo razgovarali telefonom. Pokazujemo lične karte, polako ulazimo.

12:10 U holu nam pomenuta gospođa detaljno objašnjava kako i zašto da popunimo papire koje će nam podeliti i gde još treba da se potpišemo. Prozivaju nas redom, odgovaramo na pitanje kad smo rođeni – u svrhu provere tačnosti podataka na okiratu. Potpisujemo se gde treba. To traje… Ima 30-ak ljudi.

12:30 Ulazimo u drugu prostoriju, gde se udobno smeštamo. Popunimo formulare za 5 minuta. Ostatak vremena ćaskamo i pomažemo ljudima koji imaju problem da razumeju neko pitanje. I to traje…

13:00 Gospođa objašnjava proceduru za vađenje pasoša, a zatim nas uvodi u svečanu salu.

13:05 Konzul nas pozdravlja, pevamo himnu, deklamujemo zakletvu, zatim on drži lep govor. Donose nam šampanjac i sokove za decu. Konzul svima prilazi i nazdravljamo.

13:35 Slikamo se, zatim se dogovaramo sa fotografom oko slanja slika i plaćamo mu. U isto vreme, u drugoj prostoriji je posluženo koktel pecivo. Ljudi se šetaju rasterećeni i čekaju da prvi krene kući; zatim svi pohrle ka izlazu. Gospođa nas isprati. Divan osećaj.

*Većina ljudi je bila na visini situacije. Međutim, jedan skoro punoletan dečko nije umeo da kaže kad je rođen, a njegov otac se jako namučio sa popunjavanjem statističkog formulara i – nikom ništa. Mislim da konzula apsolutno ne zanima da propituje nekoga kome je državljanstvo već odobreno.

**Vreme je navedeno otprilike, nisam baš sve vreme gledala na sat 🙂


17.6.2015. Beograd

Pozdrav svima.Ceo proces dobijanja za Madjarsko drzavljanstvo sam poceo u Jan 2014 i sada u Junu 2015 cekam poziv u Bud za zakletvu s obzirom da sam prosle nedelje uspesno prosao proveru jezika u Beogradu. Ucio sam aktivno jezik malo vise od godinu dana sto ne znaci da moze pre da se savlada ako se zapne.Prvi Put sam predao u gradu KisKunHalas u HU i pozvat na proveru u Bg gde sam odbijen prosle god.Drugi put sam predao u Bu i dobio odbijenicu sa mogucnoscu pokusaja ponovo, i sada treceg puta sam predao papire u Bu,prosao proveru jezika u Bg i sada cekam zakletvu u Bu/nadam se uskoro. Pisem ovo sa namerom da vas sve OHRABRIM koji ste jos u pokusaju da dobijete Madjarsko drzavljanstvo.Ono sto vam mogu savetovati jer da sedenete i ucite jezik jer je to jedini i siguran nacin da dobijete danas pasos. Moj Madjarski je daleko od savrsenog i jako dobrog ali sam se potrudio da savladam dobro osnove i posle toga je bilo lakse. Niko vam nece pomoci koliko VI mozete sebi i vazno je da ne odustanete nego zacrtate pasos sebi kao cilj koji je neophodno postici.Ne dajte pare nikome jer je to ulaganje u prazno,umesto toga kupite kvalitetnu knjigu/ ja sam ucio iz knjige koja se zove Szia,Jo Napot, Viszat i uzeo nastavnicu Madjarskog da vezbamo/ znaci bilo bi dobro ako to mozete i vi da uradite ili da nadjete nekog ko moze da vam pomogne da savladate jezik da prodjete. A toliko je ljudi savladalo jezik da sam siguran da i Vi koji stvarno zelite Madjarski pasos cete sve uciniti da ga dobijete. Jer zapamtite bez davanja nema dobijanja,zato dajte sebi sansu da naucite jezik koji ce vam korisitti a pogotovu dokument. Pitanja koja sam pitan su bila na proveri- kako sam naucio Madjarski jezik, gde radim i cime se bavim, posto sam ziveo u Inostransvu malo sam pricao i o tome gradu,poslu. Tako da kao sto vidite nije tesko ali treba razumeti i odgovoriti ne savrseno ponavljam ni toliko gramaticki ispravno ali da se odgovori. Neke stvari koje je konzul pricao nisam razumeo i to je normalno pa sam samo rekao rendbensto znaci svakako na Madjarskom. Ne pokusavajte da razumete sve sto vam se prica umesto toga gledajte da razumete par reci koje su vam poznate iz toga izvucete kontekst i odgovorite na pitanje. Zelim Vam uspeh. Pozdrav!


17.6.2015. Subotica

Evo i mog iskustva sa današnje predaje u SU. Pre svega, moram da kažem da je osoblje u konzulatu izuzetno ljubazno. Seo sam, dao papire na uvid i odmah je došao konzul. Moram sa žaljenjem da konstatujem da je većina ljudi sa foruma u pravu kada su pisali da su kriterijumi maksimalno pooštreni. Pitao me je koji su moji emotivni razlozi za traženje državljanstva, da li sam gledao ‘Hrabro srce’ i da mu prepričam, da li sam čitao “Na Drini ćuprija” i da mu prepričam, isto i “Dečake Pavlove ulice”. Zatim zašto je važna zaštita životne sredine, i kako se ista štiti, kako je organizovan javni prevoz u mom gradu, da li volim da šetam kroz šumu, da mu objasnim šta znače pojedine rečenice iz formulara…Razgovor je trajao skoro pola sata, konzul je bio strpljiv, više puta mi je ponovio ono što nisam odmah razumeo i sve je objašnjavao na drugi način. Međutim retko sam imao prilike da povežem više od dve-tri rečenice pošto bi odmah prelazio na sledeće pitanje. Sve u svemu. na kraju klasika, rekao mi je da dobro govorim ali da moram još da učim do srednjeg nivoa i da dodjem opet za oko dva meseca. Na kraju sam se više ispričao sa onom službenicom, koja mi je rekla da jako dobro pričam i da joj nije baš jasno zašto nisam prošao, ali da će biti minden rendben Dok je ona kopirala dokumenta, čuo sam kako je konzul ‘oborio’ još dvoje ljudi i to posle par minuta razgovora. Jezik inače učim od prošlog oktobra, i pre toga nisam znao ni reč madjarskog, obzirom da mi niko u porodici nije Mađar. No dobro, nema odustajanja, nema predaje. Učiću i dalje i uspeću, nadam se, drugi put..Eto toliko za sada.


Srdja, 10.09.2014. Madjarska

Čekali smo do 10.09.14. i otišli na zakletvu. Bilo je lepo i svečano. Nasuprot mene i sina je stojala velika grupa neokupanih rumunskih Roma koji pričaju mađarski 2000 puta bolje od mene. Posle zakletve su mi rekli Romi da čim dobiju pasoš, idu svi u Kanadu. Mi smo odmah tu u opštini nakon dobijanja državljanstva podneli za sina i mene zahtev za pasoš i za mesec dana ga dobili. Jedino smo sa mlađim sinom došli posebno žena, on i ja jer je ona morala pred njima da potpiše saglasnost da on dobije pasoš. I njegov pasoš (na 5 godina) smo podigli kasnije. Nas dvojica smo dobili na 10 godina. Onda sam ja otišao korak dalje. Drugar me u Đeru prijavio na adresu i dobio sam i ličnu kartu. A onda sam otišao i korak opet dalje. Izvadio sam i njihovu EU vozačku. Predao srpsku i dobio mađarsku. Tako da sada na svim granicama pokazujem i srpskoj i onoj drugoj policiji samo mađarsku ličnu kartu, osim ako ne vozim ja lično. U tom slučaju ne može tako. Dobio sam posao u Nemačkoj, idem posle Nove godine. U međuvremenu sam položio ovde i A2 kurs mađarskog. Na granici retko kada mađarski policajac nešto pita. Desi se, ali retko. Ali savetujem onima koji su tanki sa mađarskim, a imaju mađarski pasoš da kroz Mađarsku ne putuju s njime, već da idu preko Hrvatske i Slovenije dok HR ne uđe u Šengen. Ali kako je krenulo i ovaj Šengen je otišao ….. do vraga. Evo nedavno sam dobio mail i sin i ja i od NVI (mađarske izborne komisije) formular da popunim sa svojim podacima, kako bih mogao da glasam na nekom izabranom biračkom mestu ili elektronskim putem. Sve u svemu jedno lepo iskustvo, samo se mora biti uporan i grejati stolica i svaki dan pričati, čitati novine i gledati malo i TV. Da sve uđe u uši. Jezik nije lak u početku, ali kasnije postaje interesantan. Jer mi u Vojvodini i od ranije znamo poneku reč pa je lakše. Savetujem časove u manjim grupama bar tri puta nedeljno. Onoga momenta kada budete shvatili da ste počeli i razmišljati na mađarskom, bez straha stanite ispred njih i proći ćete na predaji dokumenata. Ali čuo sam da su konzuli u Subotici malo besni….. no znanje Vam ne može niko oduzeti. I oni kada su došli u Srbiju nisu znali da beknu srpski, pa vidi sada kako parlaju. Zato mislim da je predaja dokumenata u Mađarskoj bolja, ali treba daleko ići od srpske granice. Sretno svima od srca !!!!!